U banci, na aerodromu, prilikom plaćanja putarine, Amerikanci znaju da ih verovatno snimaju bezbednosne kamere i to prihvataju. Broj budnih elektronskih očiju raste u Americi brzinom od oko 15 svake nedelje. Neke od ovih kamera ne prave samo video već i zvučne snimke. Džon Luin radi u čikaškoj policiji.
“Na mestima u blizini kamera ima manje kriminala. Možda nije moguće postaviti policajca na svakom ćošku, ali je mogće postaviti kameru na svakom ćošku.»
Četiri miliona kamera i senzora u Londonu pomoglo je u identifikovanju osumnjičenih u neuspešnim bombaškim napadima u junu kao i onih koji su učestvovali u planiranju napada pre dve godine. Veći američki gradovi se uključuju u ovaj trend. Njujork je postavio još tri hiljade kamera. U Vašingtonu, San Francisku i drugde lokalne vlade i biznisi takodje postavljaju dodatne kamere. Prema nedavnoj anketi 75 odsto Amerikanaca podržava korišćenje kamera. Medjutim, bezbednosni ekspert Džeri Hauer se ne slaže.
«Ako je neko spreman da žrtvuje svoj život da bi izvršio teroristički napad, bezbednosne kamere neće imati takoreći nikakav efekat.» kaže on.
Aktivisti za zaštitu gradjanskih sloboda, poput Melise Ngo, brinu zbog mogućih zloupotreba i narušavanja privatnosti.
«Rizikujemo da postanemo društvo u kojem se osmatra svaki pokret,» kaže ona.
Njujorška policija koristila je i specijalne kamere za noćno snimanje tokom poslednje republikanske konvencije u tom gradu, dok su kamere na aerodromu u San Francisku zloupotrebljene za snimanje žena. S druge strane, policijski i bezbednosni zvaničnici kažu da, mada kamere uvek ne sprečavaju kriminal, one mogu da smanje učestalost prekršaja i da pomognu u hvatanju počinilaca.
