Penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir, optužen za genocid u Srebrenici, zatražio je od Haškog tribunala da mu dozvoli da se brani sam, kao i da mu sve dokumente dostavlja na ćirilici. U podnesku sudskom veću, general Tolimir je naglasio da želi da se pred Tribunalom brani sam, pošto je sudski sekretarijat odbio da za njegovog branioca prihvati beogradskog advokata Nebojšu Mrkića.
U odgovoru na zahtev optuženog da Mrkić bude njegov branilac, sekretarijat je obrazložio da Mrkić ne ispunjava propisane uslove i da je u potencijalnom sukobu interesa, budući da je do nedavno bio deo tima odbrane bivšeg pukovnika Vojske Republike Srpske Ljubiše Beare, kome se takođe sudi po optužnici za genocid nad srebreničkim Muslimanima. Tolimir je u odvojenom podnesku obavestio sudije da je odbio da primi nekoliko dopisa suda i sekretarijata zato što "nisu pisani na ćiriličnom pismu srpskog jezika, koje je službeno pismo međunarodno priznate države čiji sam državljanin". Da mu se dokumenti dostavljaju na ćirilici, Tolimir je zatražio u odvojenom podnesku pod naslovom "Zahtev optuženog za dostavljanje dokumenata i transkripata suđenja na pismu i jeziku kojim pišem i govorim".
General Tolimir je optužen za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u danima pošto je 11. jula 1995. Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu. On je u to vreme bio pomoćnik za bezbednosno-obaveštajne poslove komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića. Tolimir je uhapšen sredinom juna, po njegovoj tvrdnji, u Srbiji, čiji je državljanin, a zatim nezakonito prebačen u Rebubliku Srpsku i u Hag. On je pred Tribunalom odbio da potvrdi svoj identitet i izjasni se o krivici dok sud ne utvrdi okolnosti njegovog hapšenja. Prema saopštenju vlasti u Beogradu, Tolimir je bio uhapšen u Republici Srpskoj.
Marković: Nisam video odluke VSO o Kosovu
U nastavku iskaza na suđenju bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću pred Haškim tribunalom, svedok odbrane Ratko Marković izjavio je danas da nikada nije video odluke Vrhovnog saveta odbrane SRJ na osnovu kojih je tokom rata na Kosovu predsednik SRJ Slobodan Milošević komandovao Vojskom Jugoslavije. Dok ga je unakrsno isptivao tužilac Tom Hanis, Marković je rekao i da je bez uvida u odluke VSO nemoguće oceniti odgovornost Miloševića u komandovanju vojskom.
"Kako da se ostvari ustavna odgovornost predsednika SRJ za komandovanje VJ na osnovu odluka VSO, ako ne znamo kakve su te odluke Saveta bile", kazao je Marković, primećujući da bi se to moglo tumačiti kao "davanje imuniteta predsedniku SRJ".
Svedok je, međutim, ponovio da, po njegovom mišljenju, VSO nije ni donosio odluke, već "političke zaključke" i da se to vidi u zapisnicima sa sednica.
Kada mu je tužilac Hanis predočio zapisnik sa zasedanja "međuresornog štaba za suzbijanje terorizma na Kosovu i Metohiji" na kojem se, u leto 1998., general Nebojša Pavković pozivao na "Odluku VSO" o delovanju Vojske Jugoslavije na Kosovu, Marković je, ipak, prihvatio da je "takva odluka morala biti doneta", iako nije pomenuta u zapisniku, niti objavljena.
Svedok je, na tužiočevu sugestiju, potvrdio i da se iz dostupnih zapisnika sa sednica VSO može videti da se predsednik Srbije Milutinović nikada nije usprotivio tadašnjem šefu savezne države Miloševiću, dok je predsednik Crne Gore Milo Djukanović to učinio samo prilikom odlučivanja o smenjivanju načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića u jesen 1998. Marković je naznačio i da je po sopstvenom poslovniku VSO mogao da zaseda i odlučuje i sa dva od tri prisutna člana.
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon kosovskih Albanaca 1999, optuženi su tadašnji potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.