Na novim pregovorima o Kosovu glavni zadatak Kontakt grupe biće da delegacije Srbije i Kosova dodju za pregovarački sto uz što aktivniju ulogu SAD, Evorpske unije i Rusije. O tome i drugim aktulenim pitanjima kosovske situacije naš kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa direktorom Balkanske inicijative u vašingtonskom Insitutu za mir, Danijelom Serverom.
Serever: Treba nastaviti pregovore, mada lično ne vidim razlog daljim razgovorima u ovoj fazi, pošto su oni rezultat neuspeha dogovora u Savetu bezbednosti UN, a ne stvarne potrebe za njima. U svakom slučaju, odlična je ideja da Beograd i Priština direktno razgovaraju, kao i ideja dodatnog pritiska Kontakt grupe, mada ne gajim veliku nadu u istorijski uspeh tih pregovora.
Glas Amerike: Konačnu odluku o budućem statusu Kosova trebalo bi da donese Savet bezbednosti UN. Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak ponovio je juče da “SAD smatraju da je nadzirana nezavisnost Kosova, na osnovu Ahtisarjievog plana, najbolje rešenje”?
Server: Ovde postoji jako osećanje da će SAD priznati suverenitet Kosova. U pitanju je suvernitet Kosova, a ne nezavisnost, pošto je ono praktično nezavisno, odnosno suverenitet nad teritorijom i priznanje od strane drugih država. SAD, kao suverena država, mogu da priznaju suverenitet neke druge zemlje kada god to žele i to se ne može sprečiti. Čak se ni rezoluciojom 1244 ne ograničava takvo pravo SAD. Medjutim, bilo bi daleko bolje da se do odluke o statusu Kosova dodje u Savetu bezbednosti, da bi se obezbedilo političko i vojno prisustvo medjunarodne zajednice čime bi se ograničio suvernitet Kosova, što bi, u stvari, bilo u interesu Srba. Medjutim, ako Beograd i Moskva nastave da blokiraju rezoluciju u UN, očekujem da će SAD tokom vremena zajedno sa nekim evropskim zemljama priznati nezavisnost Kosova.
Glas Amerike: Ako Rusija stavi veto u Savetu bezbednosti na rezoluciju o Kosovu, kakav dalji razvoj dogadjaja očekujete?
Server: Ako SAD i brojne zapadnoevorpske zemlje priznaju suvernitet Kosova, to onda nije unilateralno već multilateralno priznanje. U Vašingtonu ljudi imaju problema da shvate zbog čega treba obratiti pažnju na Moskvu, kada je u pitanje, kako mi mislimo, reč o priznanju nezavisnsoti Kosova. Ovde se veruje da će i bez pristanka Rusije, SAD i neke druge zapadnoevropske zemlje krenuti putem priznavanja nezavisnsoti Kosova.
Glas Amerike: Da li će pregovori o statusu Kosova biti vremenski ograničeni?
Server: To je ta velika razlika izmedju Brisela i Vašingtona. Vašington ima časovnike, a Brisel - vreme. Briselu nije važno vreme zbog toga što je teško postići konsenzus medju članicama unije. Moje lično mišljenje je da bi pregovore trebalo vremenski ograničiti da bi se uspešno zaključili.
Glas Amerike: Ako Kosovo postane nezavisno, moglo bi da dodje do daljih secesionističkih tendencija drugde u Srbiji, i do presedana cepanja jedne suverene i demokratske države?
Server: To zavisi od načina na koji će se to pitanje rešavati. Same SAD imaju sličan problem. Imamo delove SAD koji možda ne bi želeli da budu sa nama, recimo u Vermontu ili u Portoriku, itd. Ako se takva pitanja rešavaju na demokratski način, uz znatnu lokalnu samoupravu, to se može rešiti. Srbija je pre 20 godina napravila veliku grešku stavljanjem naglaska na centralnu upravu, a svi znamo posledice toga. Inače, Ne verujem da će doći do pokreta za nezavisnost u Sandžaku ili Vojvodini.
Glas Amerike: Da li pored nezavisnosti ili visokog stepena autonomije Kosova, postoji i neko rešenje izmedju ove dve opcije. Da li je moguća podela pokrajine?
Server: Ne vidim neko rešenje izmedju nezavisnosti i visokog stepena atonomije, koje je možda postojalo ranije, ali sada tih opcija više nema. Medjutim, što se tiče podele pokrajine, moje mišljenje, ali ne i mišljenje medjunarodne zajednice, jeste da bi Priština i Beograd trebalo da razgovaraju o tome i ne isključujem takvu mogućnost. Ako se dve zemlje, ili dva entiteta, dogovore da razmene teritorije ili učine uzajamne ustupke, to je uredu. Medjutim, problem je u tome što Srbija neće pristati na razmenu teritorije, jer će želeti severni deo Kosova, bez ustupak, recimo, u Preševskoj dolini, gde je stanovništvo većinom albansko. U svakom slučaju, mislim da je dobra stvar da se o tome razgovara, tako da se bar razjasni zbog čega bi eventualno moglo da dodje do podele Kosova.