Organizacija za zaštitu ljudskih prava ”Hjuman rajts voč“ tvrdi da tokom svoje prve godine postojanja Savet UN za ljudska prava nije adekvatno radio niti ispunio obećanje da će postati efikasnije telo nego što je to bila Komisija UN za ljudska prava koja je raspuštena prošlog juna.
”Hjuman rajts voč“ i druge organizacije koje kritički gledaju na rad Saveta UN za ljudska prava tvrde da su afričke i azijske zemlje, pored Kube, Rusije i Kine, odgovorne za nastojanja da se oslabi to telo svetske organizacije. Te organizacije tvrde da jednostrani fokus Saveta na prozivanje Izraela zbog ponašanja na okupiranim palestinskim teritorijama odvraća pažnju od drugih problematičnih tačaka kao što su Zimbabve i Sudan. Medjutim, direktor ”Hjuman rajts voča“ za globalna nastojanja, Pegi Hiks, izjavila da je za GA da i zapadne zemlje snose svoj deo odgovornosti.
”Fatalni udarac ne potiče samo od zemalja koje žele da spreče savestan rad tog tela nego i od zemalja koje bi trebalo da podržavaju ljudska prava i da rade prave stvari. Neke države su vrlo nepostojane u svom zalaganju. Savetu, koji je nova institucija, potrebno je vreme da bi postao efikasan, a imao je slab početak. Puko kritikovanje i kršenje ruku neće pomoći žrtvama kršenja ljudskih prava,“ kaže Hiksova.
Mnoge zemlje u razvoju bi želele da se ukine praksa postavljanja specijalnih istražitelja koji izveštavaju o stanju ljudskih prava u odredjenim državama. Te zemlje tvrde da proces imenovanja specijalnih istražitelja i njihov rad nisu produktivni i ne doprinose konkretno poboljšanju stanja stvari na terenu. Hiksova se ne slaže s tom tvrdnjom i ukazuje da javne osude zemalja, u kojima se krše ljudska prava, često navode vlade tih zemalja da sprovedu pozitivne promene.
”Odličan primer je Nepal koji je strahovao od rezolucije UN zbog zavodjenja ratnog stanja. Zbog tog straha je Nepal na kraju ipak pristao na misiju koja nadgleda stanje ljudskih prava, a time su spašeni ljudski životi.“
SAD su skeptične prema Savetu UN za ljudska prava od njegovog osnivanja i odbijaju da postanu njegov član. Hiksova smatra da bi SAD mogle da odigraju mnogo efikasniju ulogu ako se uključe.
”Opiranjem članstvu, SAD su poslale poruku da im nije stalo. Mislim da su tu poruku pokušale da ublaže efikasnim angažmanom u Savetu u Ženevi i u Njujorku. Ali, bile bi mnogo efikasnije da dikretno učestvuju.“
Pegi Hiks smatra da je rad Saveta važan i izražava nadu da će to telo konačno dorasti svojim obavezama. Zemlje poput Zimbabvea, Demokratske republike Kongo, Sudana, Belorusije, Iraka i Irana bi, po njenom mišljenju, trebalo da ostanu na listi zemalja u kojima se budno motri na stanje ljudskih prava. Ona takodje smatra da bi Savet trebalo da predloži upućivanje posmatračkih misija u Šri Lanku jer, kao što je to bio slučaj sa Nepalom, takve misije donose rezlutate, zaključuje zvaničnica organizacije ”Hjuman rajts voč“ Pegi Hiks.