Karla del Ponte najavila je pozitivan izveštaj Savetu bezbednosti UN i Evropskoj uniji o saradnji vlasti u Beogradu sa Haškim Tribunalom. Brisel je obećao nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom već 13. juna. Američki ambasador za pitanja ratnih zločina, Klint Vilijamson, ekskluzivno za Glas Amerike, kaže da je Karla del Ponte ispravno postupila pozdravljajući ulogu nove vlade Srbije u nedavnom hapšenju Zdravka Tolimira, najavom da će izveštaj o saradnji Beograda sa Hagom biti pozitivan. Vilijamson, međutim, upozorava da saradnja sa Tribunalom mora da bude potpuna.
“Važna je akcija. Drago nam da vlada Srbije govori prave stvari, ali se hapšenje Tolimira ne može izolovano posmatrati. Saradnja se odnosi na pet drugih begunaca, od kojih Župljanin i Đorđević moguće nisu u Srbiji. Posebno smo zainteresovani da Karadžić i Mladić budu izvedeni pred lice pravde. Saradnja sa Hagom se ne završava sa hapšenjem Tolimira i nastavkom pregovora sa EU. I sve dok ne bude ispunjena obaveza, Srbija će biti limitirana u procesu evropske i evro-atlanmske integraciji.”
Komentarišući informaciju da je Tolimir uhapšen u Beogradu, a ne u Republici Srpskoj, koja je podstakla radikale da zatraže glasanje o poverenju vladi, Vilijamson kaže..
“O specifičnim detaljima i prirodi operacije hapšenja mi ne diskutujemo. Lokalne službe moraju da sprovedu operacije u skladu sa svojim obavezama. U konkretnom slučaju, general Tolimir je rekao da je uhapšen u Beogradu i da je prebačen u Republiku Srpsku. Način na koji je uhapšen nije posebno važan. Važno je da su vlasti u Beogradu i Banjaluci jasno sarađivale, da je urađeno ono što je trebalo da se uradi i što se od njih očekivalo, da bi se problem rešio. Previše se govori o saradnji sa Hagom kao o uslovu da bi Srbija nastavila da se kreće ka EU. To nije pravi razlog. Izvođenje optuženih pred lice pravde je vitalno važno za Srbiju, da bi se suočila sa prošloću, pomirila sa susedima i mirno integrisala, uspostavljajući vladavinu prava kao jedan od važnih principa u društvu. Razumem da u velikom delu srpske populacije hapšenja sada nisu popularna, ali mislim da će vremenom ljudi prihvatiti da su neminovna. U Hrvatskoj smo takođe imali situaciju da su hapšenja bila nepopularna, a lideri koji su pozivali na hapšenja haških optuženika bili su kritikovani. Vremenom, ti isti politički lideri postali su popularni. Ne znači, dakle, da je završena poltička karijera za nekoga ko izađe i kaže da se to mora uraditi. Stoga, odgovornost za promenu mišljenja javnosti pripada i političkim čelnicima, koji na javnost moraju da utiču.
Na pitanje kako bi Beograd trebalo da odgovori kritičarima koji kažu da se Srbija dobro izvukla u procesu koji je BiH protiv nje vodila pred Međunarodnim sudom pravde, Vilijamsom kaže:
“Ne mislim da se Srbija izvukla. Presuda Međunarodnog suda je kompleksna i teško je sažeti u par rečenica. Srbija nije potpuno lišena odgovornosti. Kritikovan je načina na koji se Srbija odnosila prema situaciji i prvi put smo imali presudu Međunarodnog suda u kojoj je država okarkterisana kao saučesnik u genocidu, jer nije uhapsila i kaznila odgovorne. To je vrlo ozbiljna optužba i još je aktuelna, imajući u vidu da Srbija još nije uhapsila Ratka Mladića, koji je optužen za genocid u Srebrenici. I sve dok on bude na slobodi, taj oblak će biti nad Srbijom. Ta presuda je bila signal za akciju, potvrda da su se loše stvari događale i poruka da se Srbija sa tim pitanjem mora suočiti prije nego što bude mogla da ide napred.”