Rastuće cene nafte, neredovno snabdevanje i potreba za alternativnom energijom koja neće doprinositi promenama klime i globalnom zagrevanju – pitanja su koja sve više zaokupljaju pažnju javnosti i o kojima se vatreno raspravlja na medjunarodnim konferencijama. Dok mnoge zemlje tragaju za načinima da smanje zavisnost od fosilnih goriva, Francuska je to već uradila, prelaskom na kontroverznu nuklearnu energiju. Zvonik, crkva na glavnom seoskom trgu, male kuće i prodavnice… sve to zvuči kao prizor iz tipičnog francuskog sela. Ali ovo je Sivo, a Sivo je drugačiji. U njemu se nalazi francusko najsavremenije nuklerano postrojenje. Paskal Megi je glavni menadžer.
«Ovde imamo dva reaktora. Svaki od njih proizvodi 1550 megavata. To je najveći reaktor na svetu i najnovije postrojenje u Francuskoj sa najsavremenijom tehnologijom».
Dva ogromna tornja za hladjenje dominiraju ovim inače ruralnim predelom. A kako se lokalno stanovništvo oseća s obzirom da živi u susedstvu sa nukleranom stanicom? Faiza je devojka koja radi u jedinoj pekari u Sivou.
«Postrojenje doprinosi mnogo našem malom selu i to nije loše. Postalo je sastavni deo predela. Ipak, ako postoji rizik, isti je za sve u okolini, ne samo za naše selo. Ali nismo uplašeni», kaže Faiza.
U šest kilometara udaljenom, nešto većem mestu Verir, vlasnici motela Žorž i Edit Ševeno osećaju se isto. Edit kaže da ne razmišlja o tome pošto su oni kilometrima udaljeni, dok Žorž nije zabrinut i ističe da postrojenje dovodi mnogo ljudi u njihov motel, posebno radnike nuklearne stanice. Gradonačelnik Verira, Žan Klod Poiron kaže da su se ljudi navikli na nuklearku, da imaju dobit od poreza koji plaćaju kompanije za električnu energiju lokalnim zajednicama i kako je rekao, ljudi veruju da je nuklearna energija potrebna.
«Svako može da veruje u ono što mu se svidja povodom pitanja energije. Ali realnost je da mi ne možemo nazad. Potrebno nam je sve više energije, a zalihe fosilnih goriva nestaju. Zato verujemo da je struja koja se dobija iz nuklearne elektrane osnova koja nam dozvoljava da budemo energetski nezavisni», kaže Poiron.
Energetska nezavisnost bila je glavni faktor u odluci koju su doneli francuski politički lideri o pokretanju velikog programa za proizvodnju nuklerane energije 1973, tokom bliskoistočnog naftnog embarga. Francuska sada ima 58 nuklearnih postrojenja od kojih dobija oko 80 odsto električne energije. Sva postrojenja kontroliše nacionalna elektrodistribucija EDF. Finansijski analitičar Patris Lamber de Diba kaže da nuklearna energija nije samo stvar nacionalnog ponosa. Pošto su troškovi nuklearne energije mnogo manji, to ima dobar ekonomski smisao.
Mada istražvanja javnog mnjenja pokazuju da većina Francuza odobrava nuklearnu energiju, ima i protesta protiv nje. Havijer Renu, aktivista za zaštitu okoline kaže da je glavna zabrinutost to što, iako imate najbolju tehnologiju, uvek će vam biti potrebni ljudi da njom upravljaju, a gde ima ljudi ima i ljudskih grešaka.
«Da li možemo da priuštimo jednu grešku? Videli smo šta se dogodilo u Černobilu».
Menadžer postrojenja u Sivou Paskal Megi kaže da Černobil ne može da se ponovi.
«Neki ljudi ne žele nuklearna postrojenja, ali većina u Francuskoj zna da ona nisu ista kao u Černobilu i da ne može da nam se desi velika eksplozija».
Finansijski analitičar De Lamber Diba kaže da energija iz prirodnih izvora koa ssto su vetar i sunce nije ekonomski isplativa ali priznaje da nuklearna energija nosi rizike i da nije najbolje rešenje.
«Nuklearna energija je loša, ali je prema mom mišljenju neophodna bolest. Ne možemo da je izbegnemo i opasna je, ali je manje rdjavo rešenje i za siromašne zemlje i za bogate zato što je to danas najjeftiniji izvor struje».
Francuska se drzzi svog nuklearnog programa i postojano ga razvija. Protivnici i dalje smatraju da oslanjanje na tako opasan izvor energije predstavlja ludost, a zagovornici nuklearne energije uzvrachaju da je u vreme rastućih cena nafte, neizvesnih zaliha izvora energije i zabrinutosti zbog zagadjenja i globalnog zagrevanja, korišćenje nuklearne energije apsolutno razborito.