Američki Kongres raspravlja o zakonu kojim bi se promenio način na koji osumnjičeni teroristi, takozvani “neprijateljski borci” koje Pentagon drži zatvorene u zalivu Gvantanamo na Kubi, mogu da koriste prednosti američkog pravnog sistema. Naime,
Prošle godine, američki Vrhovni sud je poništio sistem vojnih tribunala koje je Bušova administracija uvela za osumnjičene teroriste iz zatvora Gvantanamo, zaključujući da sistem krši američke i medjunarodne zakone. Posle te odluke Vrhovnog suda, Kongres je usvojio zakon o vojnim komisijama, uspostavljajući nova pravila sudjenja osumnjičenim teroristima.
Tužilac Sekretarijata za odbranu, Danijel Del’Orto, kaže da taj sistem neprijateljskim borcima pruža pravedan tretman, dok istovremeno štiti američku nacionalnu bezbednost.
«SAD se nalaze u oružanom sukobu sa Al Kaidom, Talibanima i njihovim pristalicama i imaju pravo da neprijateljske borce, zarobljene u tom konfliktu, drže u zatvoru sve do kraja neprijateljstva. Osnovna svrha je da se ti borci spreče da se vrate na bojno polje, kao što su neki učinili kada su pušteni iz zatvora.»
Vojni tribunali razmatraju slučajeve zatvorenika iz Gvantanama, procenjujući da li mogu da ih proglase neprijateljskim borcima, što je definicija koja se odnosi na svaku osobu koja je bila deo ili podržavala snage Al-Kaide i Talibana. Na godišnjem nivou se obavlja revizija kada se razmatra da li treba produžiti pritvor pojedinačnim zatvorenicima. Zakon o vojnim komisijama izazvao je kontroverzu prvenstveno zbog toga što zatvorenicima uskraćuje habeas corpus, pravo na obraćanje nezavisnom sudu zato što ih je država lišila slobode. Američki senator Petrik Lejhi smatra da neprijateljski borci treba da imaju to pravo.
“Eliminisali smo ključno sredstvo koje naš pravni sistem sadrži kako bi sprečio državu da ljude doživotno drži u zatvoru bez podizanja optužnice. To je pogrešno, neustavno i suprotno američkim idealima”
Nekadašnji glavni pravni zastupnik Centralne obaveštajne agencije Džefri Smit prešao je u advokaturu i sada zastupa porodice Kuvajćana koji su zatvoreni u Gvantanamu.
Smit ističe da zatvorenici treba da imaju pristup američkom sudskom sistemu.
“Pravno je važno, posebno u vreme rata. Važno je zato što smo mi demokratija i poštujemo vladavinu zakona. Važno je zato što ratno pravo reguliše naš način borbe, naš tretman zarobljenika i što je možda najvažnije – reguliše to kako očekujemo da budu tretirani Amerikanci, ako i sami budu zarobljeni”.
Zatvor u Zalivu Gvantanamo je predmet oštrih medjunarodnih kritika, a predsednik Buš je izjavio da bi voleo da taj centar zatvori ako se nadje način da se zarobljeni teroristi drže na nekom drugom mestu.
Buš ističe da vojne komisije garantuju pošteno sudjenje uz pretpostavku nevinosti i pravo na advokata, kao i upoznavanje sa svim dokazima kojima raspolaže tužilaštvo. Tužilac Sekretarijata za odbranu Denijel Del’Orto kaže da su SAD od 2001. zarobile, saslušale i oslobodile oko 10.000 pojedinaca, dok je samo mali procenat prebačen u Gvantanamo. Del’Orto dodaje da zakon o vojnim komisijama daje nelegalnim borcima čak šira prava od onih koje zahteva Ženevska konvencija i kaže da nema presedana u istoriji ratovanja.
“Zarobljavanje neprijateljskih boraca u vreme rata nije kazna za krivično delo i stoga ne zahteva da se tom pojedincu sudi u skladu sa opšti pravom. To je pitanje bezbednosti i vojne neophodnosti, što se odavno smatra legitimnim prema odredbama medjunarodnog prava.”
Pentagon navodi da se u Gvantanamu trenutno nalazi oko 385 zatvorenika, a 80 čeka transfer u druge zemlje, ukoliko budu spremne da ih prime.