Spoljnopolitički analitičar u vašingtonskom institutu Brookings, Igor Dančenko, kaže da izbor Tomsilava Nikolića na položaj predsednika skupstine Srbije nije iznenađenje, ali dabi mogao da ima posledice u odnosu na proces definisanja statusa Kosova.
DANČENKO: Izbor Nikolića za predsednika skupštine Srbije nije nikakvo iznenadjenje, jer je reč o uticajnoj stranci u Srbiji, mada se zapad nadao da radikalniji elementi neće zauzeti važnije položaje u političkim strukturama Srbije. Zapad je svakako razočaran tim razvojm dogadjaja, ali će ga istovremeno koristiti po potrebi u odnosu na integraciju Srbije u evro-atlanske institucije i u pogledu budućeg statusa Kosova. U ovom momentu, posledice izbora Nikolića ne bi trebalo da imaju većeg uticaja na rešenje budućeg statusa Kosova, jer će se o tom pitanju glasati u Savetu bezbednosti UN, mada bi neke zemlje mogle da izbor Nikolića, kao nacionaliste, iskoriste protiv Srbije, iako ona ima demokratsku upravu.
GLAS AMERIKE: Kako bi izbor Nikolića za predsednika skupštine Srbije mogao da utiće na odosne Srbije sa Rusjiom, posebno u pogledu Kosova?
DANČENKO: To bi moglo da se odrazi negativno na odnose sa Rusijom iz bojazni Moskve da bi mogla da bude okrivljena od strane zapada da podržava Radikale, odnosno kretanje Srbije ka sžanijem nacionalističkom kursu. Uprkos tome, verujem da bi Rusija mogla da upotrebi veto u Savetu bezbednosti iz nekoliko razloga: prvo, Moskva smatra da bi nezavisnost Kosova uspostavila opasan presedan za nju samu, a i generalno u pogledu podsticanja secesionističkih tendencija; drugo, Rusija je tokom proteklih nekoliko godina postala jača ekonomska sila, pa i politički samostalnija, i pokazuje veće aspiracije prema Balkanu. Treće, u Rusiji imate oživljavanje uticaja ruske pravoslavne crkve i umerene forme nacionalizma, što sve gura Rusiju prema Srbiji i obnovi tradicionlano bliskih odnosa.