Tekući ratovi u Iraku i Avganistanu podstiču zabrinutost zbog opterećenja koje trpe američke oružane snage pa se mnogi pitaju koliko dugo će zemlja moći da drži tako veliki broj vojnika u borbama, i da li bi one mogle da odgovore na neki drugi mogući konflikt, u drugom delu sveta. Izveštaj je pripremio dopisnik Glasa Amerike iz Pengatona, Al Pesin.
Američke borbene jedinice nalaze se Avganistanu od 2001., a u Iraku od 2003. godine. Pored više hiljada poginulih i ranjenih, i na stotine milijardi potrošenih dolara, sada raste zabrinutost da bi to opterećenje moglo da utiče na ukupnu borbenu spremnost američkih oružanih snaga. Prošlog meseca, Sekretarijat za odbranu produžio je ostanak vojnika u Iraku i Avganistanu sa 12 na 15 meseci, uz jednogodišnji boravak kod kuće između dve borbene smene, radi odmora i obuke. Bivša funkcionerka Sekretarijata za odbranu u Klintonovoj administraciji, a sada analitičarka u Centru za novu američku bezbednost, Mišel Flournoj, kaže kako je brine to što se vojnici, tokom jednogodišnje pauze od borbi, obučavaju samo za povratak u Irak ili Avganistan i za borbe protiv pobunjenika, žrtvujući tome obučavanje u drugim potencijalno važnim vojnim veštinama:
”Obuka je toliko usredsređena na zadatke koji se obavljaju u Iraku da se druge ratne veštine zanemaruju. Evo jednog primera: i u Kopnenoj vojsci i u Marinskim snagama ima artiljeraca koji nikada nisu ispalili granatu iz topa, jer su od trenutka kada su obukli uniformu bili samo u Iraku, usredsređeni na borbu sa pobunjenicima.“
I aktivni i penzionisani oficiri izražavaju sličnu zabrinutost. Prošle nedelje, Pentagon je objavio rezultate dva istraživanja, sprovedena u avgustu i oktobru, o mentalnom zdravlju vojnika i marinaca u Iraku, koji najviše vremena provode u borbenim situacijama. Komandant sanitetske službe Kopnene vojske, generalmajor Gejl Polok, kaže da nekoliko uzastopnih rokova provedenih u borbama snažno utiču na mentalno zdravlje vojnika:
”Nisu svi vojnici i marinci u Iraku izloženi istom stepenu rizika od pojave simptoma mentalnih poremećaja. Njihovo mentalno zdravlje najviše zavisi od toga koliko vreme provode u borbama.“
General Polok kaže da je ovo istraživanje, prvo te vrste, pokazalo da borbeni stres doprinosi većem od prosečnog broja samoubistava, slučajeva zlostavljanja civila i prekršaja vojnih propisa. Deset odsto ispitanih vojnika izjavilo je da je maltretiralo civile, a polovina je izjavila da ne bi izvestili o tim maltretiranjima ako bi im prisustvovali. Takođe, više od trećine izjavilo je da bi odobrilo mučenje zatvorenika ako bi znalo da bi to dovelo do informacija koje bi spasle život njihovim saborcima.
Sve ovo samo je pojačalo zabrinutosti zbog dugoročnog uticaja ratova u Iraku i Avganistanu na spremnost oružanih snaga za buduće konflikte. Ali načelnik združenog generalštaba američkih oružanih snaga, general Piter Pejs, kaže da iako su poslednjih godina aktivne borbene jedinice često bile u borbama, Sjedinjene Države imaju još mnogo aktivnih i rezervnih vojnika spremnih za borbe, ako to bude potrebno:
”Oružane snage Sjedinjenih Država imaju ogromnu snagu i kapacitet. Imamo ogromne rezerve snage. Imamo vrlo snažnu mornaricu i vazduhoplovne snage, koje mogu da se suprotstave svakom potencijalnom neprijatelju. Nema nikakve sumnje u ushod, jedino što bi nam trebalo više vremena da porazimo svakog potencijalnog neprijatelja.“
Stanje američkih oružanih snaga bilo je jedna od tema rasprava u Vašingtonu o tome kada bi trebalo povući snage iz Iraka. Najviši generali i admirali privatno priznaju da bi bilo teško, ali ne i nemoguće, uključiti snage u još jedan konflikt ili poslati u Irak pojačanje veće od sadašnjeg od preko 20 hiljada vojnika, pre nego što prođe 12 meseci. Samim tim, pritisak je još veći da se što pre uspostavi bezbednija atmosfera u Bagdadu i sprovede političko pomirenje, kako bi američke snage mogle da počnu povlačenje iz Iraka, a da za sobom ne ostave haotičnu situaciju.