Za današnje zgrade moglo bi se reći da nisu baš mnogo bistre. Kao prvo, neekonomično troše energiju na grejanje i hladjenje; loše prečišćavanju vazduh izbacujući ogromne količine štethih gasova; a o bezbednosti ljudi koji žive ili rade u njima i da ne govorimo. A zbog toga, arhitekte i gradjevinari sve češće govore o pametnijim zgradama, koje bi se pažljivije ponašale i prema svojim stanarima i prema prirodnoj sredini.
Sa današnjim stepenom razvoja tehnologije to je postalo znatno jeftinije nego ranije. Eksperimenta radi, naučnici istraživačke laboratorije koncerna Micubiši, u Kembridžu, u Masačusetsu, instalirali su u svojoj zgradi 215 bežičnih infracrvenih senzora koji su godinu dana pratili kako se ljudi u njoj kreću i grupišu.
Na osnovu tih podataka napisali su kompjuterski program koji uočava i predvidja promene u grupisanju i na osnovu toga preusmerava grejanje odnosno hladjenje odredjenih prostorija. Naučnici kažu da bi, u slučaju požara i drugih opasnosti, sličan program mogao da preusmerava ljude ka požarnim izlazima koji su manje zagušeni.
Mnogi analitičari predvidjaju da će zgrade budućnosti ličiti na živa bića, po tome što će biti u stanju da na odgovarajući način reaguju na spoljne i unutrašnje promene, kao što su jačina vetra, promene temperature, sunčano ili oblačno vreme. Neki čak zamišljaju zgrade koje bi mogle da menjaju oblik i prilagodjavaju svoju strukturu različitim vrstama spoljnih opterećenja, kao što je jak vetar ili težina snežnog nanosa.