Strancima je dozvoljeno da rade kao fizički radnici, čistači, prodavci na veliko ili poslovođe, ali im nije dopušteno da prodaju direktno potrošačima. Ruski zvaničnici kažu da je novi zakon donet radi suzbijanja sive ekonomije, ali organizacije za zaštitu ljudskih prava i prava imigranata kažu da je taj zakon nepravedan i nesprovodiv.
Milioni radnika imigranata u Rusiji sada su ostali be posla. Halimjon Ahmadalijev iz Tadžikistana je deset godina po 12 sati dnevno prodavao povrće na različitim moskovskim pijacama.
«To nije pošteno, jer je mnogo ljudi vredno radilo da bi došlo ovde i zaradilo za hleb, kako bi ishranili svoje porodice i decu. Moja deca studiraju ovde, moram da ih izdržavam. Ne znam šta dalje da radim. Mislim da ću da ispišem svoju decu iz škole i vratim se kući», kaže ovaj prodavac.
U Rusiji je u januaru usvojen zakon kojim se strancima zabranjuje da prodaju alkohol i lekove širom zemlje. Tim zakonom je strancima od 1. aprila takođe zabranjeno da prodaju na pijacama. Zabrana je izazvala brojne incidente, a najveći su bili neredi u gradu Kondopogi na severu Rusije. Dva lokalna prodavca su ubijena u sukobu sa Čečenima. Borci za ljudska prava sada kažu da bi taj zakon mogao da izazove veće rasne tenzije u Rusiji. Mesecima su borci protiv rasizma upozoravali na porast rasističkog raspoloženja u zemlji, posebno posle takozvanog «Ruskog marša», koji je prošlog novembra organizovao ultra-nacionalistički Pokret protiv ilegalne imigracije, na kojem su u Moskvi i drugim gradovima učestvovale hiljade ljudi. Nikita Mrkčan, ekspert za analizu imigracije u moskovskom Ekonomskom institutu, kaže da se vlast, usvajanjem novog zakona, jednostavno trudi da poveća popularnost u izbornoj godini.
«Ovaj zakon je usvojen zbog nekih ideja koje imaju veze sa predizbornim periodom, kako bi se pokazalo da vlast izlazi u susret zahtevima građana. Ukoliko ljudi ne žele da vide strance na pijacama i ne žele da im vide lica, onda vlast čini sve što može kako bi se otarasila tih ljudi», kaže Mrkčan i dodaje da takva politika može da ima pogubne posledice za ekonomiju zemlje. U Rusiji radi milion legalnih imigranata, ali izveštaji u ruskim medijima nagoveštavaju da se broj ilegalnih imigranata procenjuje na više od 12 miliona. Mnogi dolaze iz mnogo siromašnijih zemalja i često rade poslove koje Rusi ne žele da rade.
»U odnosu na naš ekonomski rast, uskoro ćemo se suočiti sa manjkom radne snage. Ali mi to svakako možemo da rešimo i bez imigranata», kaže Mrkčan.
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošlog oktobra rekao da na pijacama glavnu reč često vode kriminalci sa, kako je rekao, etničkim ukusom. On je pozvao vladu da preduzme mere kojima bi se zaštitili ruski proizvođači i lokalno stanovništvo. Mrkčan takođe brine da će nova zabrana povećati korupciju u birokratiji i policiji, jer će očajni stranci nuditi mito kako bi mimoišli novi zakon. Korupcija je u Rusiji ionako već rasprostranjena, a organizacija Transparensi Internešnal je prošle godinje ocenila da je Rusija jedna od zemalja sa najvećom korupcijom na svetu.
