U Indijanskom muzeju na vašingtonskom molu, preko puta Glasa Amerike, otvorena je izložba indijanskih haljina načinjenih tokom proteklih 150 godina. Sem što svedoče o kreativnosti i zanatskoj veštini žena koje su ih načinile, te haljine su odraz kulture i tradicije američkih Indijanaca.
Životinjske kože obrubljene perlama i gajtanima? Jelek od zelene vune sa našivenim školjkicam? Haljine za devojke? I za udovice čiji su muževi poginuli u bici. Na izložbi Identitet uz pomoć dizajna predstavljeno je 55 haljina, koje su u celini kreacija američkih Indijanki.
«Sve ovo je krajnje jedinstveno, jer je autor, žena, umešana u sve delove procesa, od dizajna do pravljenja haljine», kaže Kolin Katšol, jedna od autorki izložbe koja je otvorena u Muzeju američkih Indijanaca u Vašingtonu. Ona objašnjava da je svaka haljina na izložbi napravljena za određenu namenu, a ne za svakodnevno nošenje. Na primer, ova venčanica iz plemena Vrane, načinjena 1890. u Montani. Haljina je ukrašena zubima irvasa, koje je obezbedio mladoženja na veridbi.
«Irvas ima samo dva očnjaka koji su beli i glatki kao slonova kost, tako da već vrlo mladi muškarci moraju da skupljaju te zube da bi ih, kad se ožene, imali za ukrašavanje odeće», kaže Kolin Katšol.
Koautor izložbe, Emil Her Meni Horsiz, kaže da američke Indijanke ponekad dizajnom haljine odaju počast svojim muževima.
«Ovde je jedna koju zovemo ratnom haljinom, koju je napravila žena iz plemena Kajova, Vanesa Dženings. Haljina prikazuje služenje njenog supruga u Vijetnamskom ratu. Zbog toga su na haljini vojne oznake», kaže on.
Slično tome, dve haljine od muslina iz plemena Sijuks iz 1890-ih, sa slikama scena iz bitke, slave muškarce koji su poginuli u ratu.
«Tu su prikazani njihovi ratni podvizi. Žene nose ove haljine u čast preminulih rođaka, poginulih ratnika, tako da ih iznose u specijalnim prilikama», kaže on.
Savremene haljine, poput ove ovde koju je napravila Džojs Grouving Tander, takođe se prave u nečiju čast.
«Napravila sam je u čast roditelja mojih roditelja koji su me odgajili u Poplar Montani, u indijanskom rezervatu Fort Pek», kaže ona, dodajući da su joj pomogli kćer i unuka, 17-ogodišnja Džesika Grouving Tander.
«Rad je izuzetno lep. Bila sam počastvovana kada mi je ponuđeno da radim. Svakodnevno živite sa tim i mislite da je to nešto što svi rade. Mislite da žene tokom celog života nižu perle. Da je to normalno. A onda, kada odrastete, shvatite da je to nešto zaista posebno», kaže Džesika Grouving Tander.
Američke Indijanke i danas prave haljine, među kojima su neke čak i dekorativnije od onih koje su pravile žene u prošlosti. Haljine koje se sijaju i svetlucaju sa staklenim perlama koje padaju u oko sudijama na takmičenjima u igranju. Budući da se većina današnjih haljina pravi za specijalne skupove, na kojima američke Indijanke i Indijanci izvode tradicionalne plesove i nadmeću se za nagrade.
