Američki institut za mir u Vašingtonu objavio je studiju «Mirovne operacije u 21. veku» koja je rezultat četvorodišnjeg istraživanja korena i ishoda nekih od najvažnijih nedavnih mirovnih misija. Na skupu posvećenom tom dogadjaju okupili su se vodeći stručnjaci za mirovne misije i izložili uspehe i probleme u mirovnim nastojanjima.
Mirovne operacije širom sveta nude politička rešenja konflikata i gradjanski ratova. Broj mirovnih misija je danas dostigao rekord, pošto ih ukupno ima 160, uključujući timove i snage UN, NATO-a Evropske unije i Afričke unije. Stručnjaci proučavaju ove misije kako bi bolje shvatili faktore koji garantuju uspeh i one koji dovode do zastoja i neuspeha. Evo šta kaže Pol Sters iz Instituta za mir.
«Na početku rada na studiji suočili smo se sa paradoksom – potrebe za mirovnim operacijama UN, uprkos skepsi pa čak i otvorenom preziru, sve su veće.»
Sters procenjuje da će, uprkos bezbednosnim preprekama, broj mirovnih snaga koje se rasporedjuju širom sveta porasti i do 50 odsto. Američki institut za mir je nestranačka institucija koju finansira Američki Kongres. Vilijam Derč je urednik studije «Mirovne operacije u 21. veku», koja se posebno bavila rezultatima šest mirovnih misija - u BiH, na Kosovu, u Istočnom Timoru, Kongu, Sijera Leoneu i Avganistanu.
«Neke od lekcija su – prvo da je najvažnije ko ima vlast na terenu, kako je ta vlast organizovana i u čiju korist. Zatim, mirovne snage moraju da budu dovoljno jake da se odupru onima koji se protive miru. Ali, takodje, bez obzira kolko su mirovne snage jake, one ne mogu oružjem da nametnu održivi mir.»
Derč dodaje da mir ne može da bude institucionalizovan ukoliko ne postoje potrebni uslovi. Nastojanje da se podupre vlada, koja je u opasnosti, je bolja opcija od pokušaja da se ponovo formira vlada koja se raspala. Lahdar Brahimi, visoki zvaničnik UN koji je predvodio mirovnu misiju u Avganistanu, pored drugih funkcija, govorio je o lekcijama koje je naučio tokom svoje diplomatske karijere.
«Moj savet za budućnost je - nemojte vršiti pritisak na zemlju da usvaja ustav pre nego što je spremna da to učini. Isto važi i za izbore.»
Karlos Paskual, potpredsednik i direktor za spoljnopolitičke studije u vašingtonskom institutu Brukings, rekao je da upotreba sile u mirovnim operacijama nikad neće biti efikasna ukoliko ne postoji preliminarni politički sporazum ili neka vrsta primirja.
«Ne možete da zahtevate od mirovnih misija da oružjem nametnu održivi mir. Morate da imate neku vrstu političkog rešenja.»
UN imaju budžet od gotovo pet i po milijardi dolara godišnje za mirovne operacije širom sveta. Medjutim, eksperti u Institutu za mir su se složili da ta suma neće biti dovoljna da se izadje u susret rastućim potrebama za pomoć medjunarodne zajednice u rešavanju regionalnih sukoba i tenzija.