Američki i ruski generali, diplomate i političari nedavno su razmenili gledišta o američkom planu za izgradnju antiraketnog sistema u Evropi. Moskva je zabrinuta da bi taj sistem mogao da cilja Rusiju, dok Vašington tvrdi da je to zapravo odgovor na raketne pretnje od zemalja poput Irana ili Severne Koreje kao i od terorističkih mreža.
Predloženi antiraketni sistem bio bi lociran u Poljskoj i Češkoj, što bi značilo postavljanje američkih raketa blizu ruske granice. Smatrajući to kao pretnju komandant Ruskih strategijskih raketnih snaga, general Nikolaj Solovtsov, izneo je otvoreno upozorenje.
Solovtsov je rekao da će ih, ako vlade Poljske i Česke dopuste stacioniranje američkih raketa, Rusija pretvoriti u potencijalne mete. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs, nazvala je tu izjavu generala Solovtsova ”nesrećnom“:
”Mislim da svi razumeju da uz raketne pretnje Irana, moramo da nadjemo način da odgovorimo na taj problem kako bi smo imali mogućnost odbrane od ofanzivnih raketnih pretnji.“
Američki zvaničnici ističu da ograničena sposobnost planiranog antiraketnog sistema ne predstavlja pretnju ruskoj strategijskoj moći. Direktor američke agencije za antiraketnu odbranu, general pukovnik Henri Obering, kaže da bi sistem imao deset raketa presretača u Evropi, 40 na Aljaski i četiri u Kaliforniji, za šta će biti potrebno tri do četiri godine. Mnogi američki funkcioneri i stručnjaci primećuju da bi predloženi antiraketni sistem u Evropi mogao lako da bude nadvladan velikim ruskim arsenalom interkontinentalnih balističkih raketa. Džon Halsman je saradnik ”Nemačkog saveta za odnose sa inostranstvom“ sa sedištem u Bonu.
”Niko ne veruje da ovo pruža Sjedinjenim Državama mogućnost prvog udarca na Rusiju, niti da taj odbrambeni sistem može da zaustavi njihove rakete ukoliko bi došlo do nuklearnog dvoboja izmedju Rusije i Sjedinjenih Država. Taj sistem ima za cilj sprečavanje zemalja poput Irana da napadnu Evropu, i zaustavljanje terorističkih grupa i drugih sa Bliskog istoka koji bi mogli da lansiraju jednu do dve rakete na Evropu.“
Mada se svi analitičari slažu da odbrambena politika NATO-a ne bi trebalo da zavisi od odobrenja Moskve, neki primećuju da je ruska kritika delimično zasnovana na obećanju koje je NATO dao 1997.godine. Evo šta kaže visoki savetnik korporacije REND Ričard Hanter:
”Pre deset godina NATO je obećao u pregovorima sa Rusijom da neće trajno stacionirati veće vojne snage u bilo kojoj od zemalja koje su na putu da se priključe NATO-u.“
Ambasador Hanter smatra da je najbolji kurs za NATO nastavljanje jačanja veza Zapada i Rusije, ali da od novih članica NATO, poput Poljske i Česke, ne bi trebalo očekivati da svoj nacionalni odbrambeni sistem uobličavaju pod pritiskom Kremlja. Medjutim, prema analitičaru Džonu Halsmanu, protivljenje Moskve predloženom američkom antiraketnom sistemu podseća na razmišljanje iz hladnog rata. On ističe da su se ponudom da budu domaćini tom sistemu, Pojska i Česka udružile sa Sjedinjenim Državama, koje su preuzele vodeću ulogu u odgovaranju na najvažniju bezbednosnu pretnju u post-hladnoratovskoj eri širenje nuklearnog naoružanja u zemljama i medju grupama koje ne bi trebalo da ga poseduju.