Medjunarodni sud pravde u Hagu presudio je danas da je Srbija i Crna Gora odgovorna što u julu 1995. nije učinila ništa da spreči genocid nad Muslimanima u Srebrenici, niti da kazni počinioce. Najviši sud UN je, medjutim, utvrdio da "finansijska odšteta ne bi bila primereni oblik reparacije" za te prekšene obaveze, ali da BiH ima pravo na "zadovoljenje". Srbija, prema presudi, treba da pruži "simboličnu kompenzaciju" BiH zbog toga što nije ispunila svoje obaveze. Medjunarodni sud pravde je, razmatrajući zahtev BiH za odštetu zbog nekažnjavanja počinilaca genocida, pozvao vlasti u Beogradu da smesta uspostavi punu saradnju sa Haškim tribunalom i izruči optužene, naročito Ratka Mladića.
Sud je, istovremeno, utvrdio da vlasti u Beogradu nisu saučestvovale u genocidu u Srebrenici, zato što nije dokazano da su znale za nameru političkog i vojnog vrha Republike Srpske da u Srebrenici počine genocid, iako su u znatnoj meri pomagale bosanske Srbe.
"Srbija i Crna Gora nije dokazala da je preduzela bilo šta da spreči masakre u Srebrenici...Sud je zato utvrdio da SCG nije ispunila medjunarodnu obavezu da spreči genocid i da je za to odgovorna...Sud je zaključio i da su vlasti Srbije propustile da saradjuju potpuno sa Haškim tribunalom i da tako nisu ispunile svoj medjunarodnu obavezu", rekla je predsednica suda Rozalin Higins (Rosalyn Higgins).
Ona je naznačila da Srbija nije tokom rasprave osporila tvrdnju BiH da je general Ratko Mladić bio i da je trenutno u Srbiji, kao i izjavu šefa srpske diplomatije Vuka Draškovića da službe bezbednosti znaju da gde je Mladić, ali neće da ga uhapse.
Prema presudi, nije dokazano da su vlasti SRJ bile obaveštene o "genocidnoj nameri" bosanskih Srba, ali su na osnovu informacija koje su imale mogle zaključiti da postoji rizik od masakra, naročito kada je VRS opkolila Srebrenicu. Odluka da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici, niti za saučesništvo u masakru, sud je doneo za 13 glasova za, a 2 protiv. Da je Srbija prekršila obavezu da spreči genocid u Srebrenici, glasalo je 12 sudija, a protiv četvoro. četrnaest sudija zaključilo je da je Srbija prekršila konvenciju o genocidu zato što nije izručila Haškom tribunalu Ratka Mladića, a jedan sudija je bio protiv. Istim odnosom glasova, donesena je i odluka da Srbija smesta izruči Haškom tribunalu Mladića, optuženog za genocid.
Sud je na početku čitanja presude odbio da se proglasi nenadležnim po tužbi BiH protiv Srbije za genocid i potvrdio svoju nadležnost u tom sporu. SCG je osporavala nadležnost tog suda navodeći da u trenutku kada je tužba podneta, SCG nije bila članica UN, ukazujući da se, uz isto obrazloženje, sud proglasio nenadležnim za tužbu koju je SCG 2004. podnela protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999.
Predsednica suda, Britanka Rozalin Higins, izjavila je na početku da je Srbija formalno-pravno naslednica Srbije i Crne Gore i Jugoslavije, a da Crna Gora ne predstavlja naslednicu državne zajednice. Srbija je, za razliku od Crne Gore, prihvatila kontinuitet sa SCG i SRJ.
"Sud misli da je Srbija tužena strana u sporu i da predstavlja jedinu tuženu stranu, ali da odgovornost ima i državna zajednica Srbija i Crna Gora jer je Crna Gora potpisnica Konvencije o genocidu, pa samim tim preuzima i obaveze koje iz nje proizlaze", rekla je sudija.
Sud smatra da je tužena strana, odnosno Srbija i Crna Gora, pružila finansijsku podršku Republici Srpskoj, a da ju je uskratila, ograničila bi opcije koje su bile na rasplaganju RS.
"Postoje jaki dokazi da su masovna ubistva na teritoriji BiH izvršena tokom sukoba i da su žrtve bile pripadnici zaštićene grupe, što ukazuje na to da su možda sistematski bile mete. Tuženi je podneo odgovor po tom osnovu, ali nije osporavao istinitost da je određen broj pripadnika manjinske grupe u BiH ubijen. Sud stoga nalazi da su se ubistva pripadnika zaštićene grupe zaista dogodila", rekla je Higins, ali je dodala da sud nije uveren da su ta masovna uništavanja pripadnika zaštićene grupe bila učinjena s namerom počinioca da se uništi u celini ili delu grupa kao takva.
"Osim događaja u Srebrenici, u julu 1995, sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera" tokom rata u BiH, naznačila je sudija. Po njenim rečima, Međunarodni sud pravde je utvrdio da su u drugim krajevima BiH pripadnici Vojske Republik Srpske počinili zločine, ali ne i genocid nad bosanskim muslimanima. "Sud nije utvrdio da su masovna ubistva počinjena s namerom da se muslimani unište kao nacionalna grupa", kazala je sudija.
Isti nalaz, sud je doneo u vezi s proterivanjem, deportacijama, uništavanjem muslimanskih kulturnih i vernih objekata, navedenih u tužbi BiH. Vlasti u Sarajevu su pre 14 godina podnele Međunarodnom sudu tužbu u kojoj se navodi da je Srbija, s Republikom Srpskom, izvršila genocid nad muslimanskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini.
Stojanović: Presuda osnova za nacionalno pomirenje
Glavni pravni zastupnik Srbije Radoslav Stojanović izjavio je u Hagu da je današnja presuda Međunarodnog suda pravde osnova za nacionalno pomirenje u bivšoj Jugoslaviji i izrazio žaljenje zbog svih žrtava rata u Bosni.
"Izražavam profesionalno zadovoljstvo presudom koja je potvrdila našu polaznu tezu da niko ne može da dokaže da su Srbija i srpski narod imali nameru da unište muslimanski narod. Ako j neki pojedinac i imao takvu nameru, tražimo da takvom pojedincu sudi međunarodni ili unutrašnji sud", izjavio je Stojanović posle izricanje presude u haškoj Palati mira.
Stojanović je naznačio da se "neće veseliti, ni radovati, jer je ovaj proces došao kao posledica jedne velike tragedije".
"Izražavam zato žaljenje zbog žrtava muslimanskog naroda, žaljenje zbog žrtava hrvatskog naroda i žrtava srpskog naroda u BiH. I to neka nam bude osnova za proces nacionalnog pomirenja koji ćemo pokrenuti, posle ovih groznih ratova koji su nažalost izbili u Jugoslaviji", podvukao je Stojanović.
Softić: Sud postavio visok prag koji nismo prešli
Pravni zastupnik BiH u tužbi za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Sahib Sotfić rekao je danas u Hagu, posle izricanje presude, da je taj Sud postavio previsok prag za BiH.
"Po oceni Suda, mi nismo prezentirali dovoljno dokaza da je na strani Srbije postojala namera da počini genocid nad Bošnjacima", rekao je Softić.
On je naveo da je kao građanin BiH očekivao više od presude, ali i da je činjenica da je Srbija postala prva država koja je "ovlašćena odgovornom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, i to po dva osnova - nije sprečila genocid i nije kaznila počinioce".
"Istina je da je BiH od Suda tražila jedan korak više, i to da proglasi Srbiju odgovornom i zbog činjenja genocida, odnosno, zbog saučestvovanja u činjenju genocida. Sud je očito postavio visok prag preko kojeg mi nismo u ovom trenutku prešli", naveo je on.
Softić je naveo i da je "jednom za svagda zapisano da je Republika Srpska, kao deo BiH, počinila genocid nad Bošnjacima".