Demokratski i republikanski lideri u Senatu postigli su sporazum o neobavezujućoj rezoluciji kojom se izražava neslaganje sa odlukom predsednika Buša da pošalje dodatne trupe u Irak.
Kompromisnom rezolucijom se izražava neslaganje sa predsednikovim planom da pošalje 21500 dodatnih vojnika u Irak. Kompromisna formulacija rezolucije - koju su postigli republikansli senator Džon Vorner iz Virdžinije i njegov kolega demokrata Karl Levin iz Mišigena - ima za cilj da privuče veću podršku republikanaca iz Senata u kojem demokrate drže neznatnu većinu. Na pretresu na kojem je razmatrana potvrda nominacije generala Džordža Kejsija na položaj Načelnika združenog generalštaba oružanih snaga, senator Vorner je podvukao svoje protivljenje povećanju broja vojnika u Iraku:
”Zašto ne stavljamo veći naglasak na osposobljavanje iračkih snaga, a manji na slanje naših vojnika u kotao terora?“
Kejsi je ovako odgovorio:
”Rekao bih da se mi više oslanjamo na Iračane, primoravamo Iračane da preuzmu rukovodeću ulogu u rešavanju situacije u Badadu. Oni su sastavili plan. Oni će rukovoditi tim planom.“
Rezoluciju Vorner - Levin, koja nije obavezujuća, podržava i demokratski senator Džo Bajden, predsedavajući Senatskog odbora za odnose sa inostranstvom. U govoru održanom u Senatu, Bajden je nazvao tu meru važnim prvim korakom sa ciljem da se izvrši pritisak na predsednika Buša da odustane od plana za slanje dodatnih trupa:
”Ako predsednik ne sluša većinu u Kongresu, a ja očekujem da većina u Kongresu glasa za našu rezoluciju, dakle ukoliko on ne odgovori većini u Kongresu i većini američkog naroda - tražićemo druge načine da izmenimo njegovu politiku.“
Medjutim, pomenuta rezolucija je suočena sa protivljenjem na obe strane političkog spektra.
Senator Džim Baning, republikanac iz Kentakija, veruje da ta mera seže suviše daleko:
”Moramo zajedno raditi na unapredjenju naših nacionalnih interesa umesto da se cepkamo i idemo na ruku neprijatelju. Neke od predloženih rezolucija o Iraku šalju užasnu poruku i našim trupama i saveznicima, te samo štete našim nacionalnim interesima. Verujem da one šalju i opasnu poruku našem neprijatelju.“
Demokratski senator Kris Dod iznosi argument da ova rezolucija pak ne seže dovoljno daleko, jer se njome ne poziva na, početak povlačenja američkih trupa iz Iraka niti se omogućava Kongresu da ne odobri sredstva za tu vojnu misiju:
”Mera koju su kompromisom postigli moji dobri prijatelji Džon Vorner, Karl Levin i drugi je, uz dužno poštovanje, u suštini odobrenje statusa kvo. Iz tog razloga je ne mogu podržati.“
Predstavnik Bele kuće Toni Snou je apelovao na Kongres da predsednikovom planu pruži šansu da uspe:
”Smislili smo buduću strategiju, priznavši sve greške i defekte prethodnih planova koje ste izneli. Ovo nije pokušaj da se ignorišu problemi, već predanost da se njima pozabavimo. Dok Kongres razmišlja o ovome, očekujemo da članovi brižljivo prate kako se ovaj program odvija i ne očekuju rezultate preko noći, jer ništa ne pruža rezultate tako brzo.“
Senat će, prema očekivanjima, zvanično debatovati o ovoj rezoluciji naredne nedelje.