Ako pogledate šemu bilo kakvog elektronskog uredjaja, ili, još bolje, neku štampanu pločicu sa elektronskim komponentama, uočićete da dobar deo prostora pločice otpada na odštampane žičice koje povezuju te komponente.
Slično je u kompjuterskim čipovima, gde je na sićušnoj pločici od silikona, slikovito rečeno, uklesano na milione tranzistora, takodje povezanih još sitnijim električnim vezama. Trenutno, izmedju 80 i 90 odsto prostora na čipovima otpada na te veze, a samo ostatak na aktivne elemente, odnosno tranzistoree. Istraživači u laboratorijama firme Hjulet-Pakard kažu da su razvili čip sa takvom unutrašnjom arhitekturom da u njemu mogu da smeste čak osam puta više tranzistora nego u klasični čip. To znači da bi uskoro mogao da prestane da važi takozvani Murov zakon, prema kome se broj tranzistora na mikročipu udvostručava otprilike svakih 18 meseci, odnosno da bi mogao da se učini skok od tri generacije čipova. Naučnici Hjulet-Pakarda sagradili su dvoslojni čip u kome su tranzistori u donjem nivou, a u gornjem supertanke veze, debljine svega 15 nanometara, iliti milijarditih delova metra. Dodatna prednost je u tome što bi novi čip trošio manje struje od današnjih čipova. Istraživači upozoravaju da je nova tehnologija još u fazi ispitivanja i da je ne treba očekivati uskoro na tržištu. Ali oni predvidjaju da će kroz desetak godina biti moguće isti broj tranzistora, koji staje u današnji čip sa 45 nanometarskom tehnologijom, smestiti u svega 4 odsto tog prostora.