Medicinski napori da se otkriju fetusi koji nose potencijalno smrtonosna genetska oboljenja dobili su moćno oružje ranih 90-ih godina, kada je razvijena «predimplantaciona genetička dijagnoza» ili Pe-Ge-De (PGD).
Ta tehnika je omogućila lekarima da skeniraju ćelije embriona oplodjenog van materice da bi pronašli znake naslednih bolesti. No, u nekim klinikama za steriltet, PGD se sve više koristi isključivo da bi se odredio pol embriona, a zatim se odabiraju samo dečaci, ili samo devojčice. Kako za Glas Amerike izveštava Loni Šavelson, strani doseljenici prave drugačiji izbor pola od Amerikanaca, što daje novu dimenziju već dovoljno intenzivnoj kontroverzi oko toga da li bi izbor pola uopšte trebalo da bude dozvoljen.
U operacionoj sali Reproduktivnog centra Hantington u Južnoj Kaliforniji, specijalista za sterilitet, doktor Denijel Poter, izvlači jajnu ćeliju iz tela 32-godišnje žene. Ćelija će biti oplodjena van njenog tela, iako je pacijentkinja potpuno sposobna da začne dete prirodnim putem. Na njen zahtev, lekari će analizirati hromozome njenih embriona i izabrati samo muške embrione. U 100% takvih trudnoća, roditelji dobijaju dete onog pola koji su želeli.
Mnogi lekari, etičari pa čak i aktivisti za ljudska prava kažu da Denijel Poter ne bi trebalo da obavlja ovu invazivnu i rizičnu proceduru ako nema medicinske potrebe za nju. Američko društvo za reproduktivnu medicinu podržava PGD metodu u sprečavanju prenošenja genetskih bolesti, ali joj se protivi u odabiranju dečijeg pola. Poter, medjutim, kaže da samo poštuje «reproduktivno pravo svojih pacijenata».
«Nijedna organizacija ne bi trebalo da bude tako drska da propisuje da li neka žena ima ili nema pravo da odredi broj dece koju želi da ima, ili pol te dece.»
«Ne vidim da je ovde reč o reproduktivnim pravima. Medicina mora da kaže za šta se zalaže. Ako je njen smisao zdravlje i borba protiv bolesti, pol ne spada ni u jednu od tih kategorija.»
Ovo mišljenje iznosi doktor Artur Kaplan, direktor Centra za bioetiku na Univerzitetu Pensilvanije, koji analizira moralna pitanja reproduktivne tehnologije. Sudžata Džesudason, programski direktor u Centru za genetiku i društvo u Ouklendu, u Kaliforniji, ide korak dalje i kaže da odabir pola predstavlja – polnu diskriminaciju.
«Kada kažemo da je odabir pola u redu, kažemo da je u redu birati samo odredjeni tip dece. Kada neki otac želi sina da bi na njega preneo porodični biznis, on dakle smatra da ćerka to ne bi mogla».
Džesudason, koja je rodjena u Indiji, posebno je osetljiva na naklonjenost njene kulture muškoj deci.
«U toj kulturi postoji čitav stav da devojčice nisu podjednako poželjne.»
U ordinaciji doktora Potera nalazi se jedan par Indijaca, koji žive u Kanadi a došli su u njegovu kliniku da bi dobili dečaka.
«Kada se ćerka uda, ona odlazi u drugu porodicu. Ćerke se udaju i isele iz kuće. Kada imate dečaka, on ostaje sa vama i nastavlja porodicu.»
Par iz Južne Azije stara se o roditeljima supruga, dok o ženinim roditeljima brine njen brat. Iako imaju dve ćerke, otac kaže da neće imati nikoga da se stara o njima ako ne dobiju sina. Četvrtina pacijenata doktora Potera rodjena je u inostranstvu, a 90% parova poreklom iz Indije, Koreje ili Kine želi muško dete. 80% njegovih pacijenata – Amerikanaca - traži devojčice.
«Žene žele da ponove odnos kakav su imale sa svojom majkom, da prisustvuju ćerkinom venčanju, da sa njom idu u kupovinu. U njihovoj svesti takva, još nerodjena ćerka je kao živo ljudsko biće, i ni po koju cenu ne žele da odustanu od nje.»
Bilo da roditelji žele dečaka ili devojčicu zbog polnih stereotipa, etničke tradicije ili prosto zato što žele dete odredjenog pola, intenzitet njihove želje bio je faktor koji je motivisao lekare u mnogim klinikama gde se primenjuje PGD tehnika da tu proceduru primene u odabiru pola.