Neki analitičari iznose argument da bi ekonomska i politička cena rata protiv terorizma mogla, u krajnjoj instanci, da bude štetna za Sjedinjene Države. Medjutim, drugi upozoravaju da je terorizam opasan u dugoročnom smislu i da se moramo njime pozabaviti.
Do pre manje od deset godina, obezbedjenje industrijskih komercijalnih i vladinih objekta u Sjedinjenim Državama je organizovala nekolicina kompanija. Medjutim, ove godine, njihov broj je povećan na oko 67 hiljada. Od 2003. godine, privatne kompanije su, u cilju očuvanja bezbednosti u Americi, sklopile ugovore sa federalnom i lokalnim vladama u vrednosti od najmanje 130 milijardi dolara. Sekretarijat za unutrašnju bezbednost uglavnom oblikuje američku bezbednosnu industriju. U vreme formiranja 2003. godine ta vladina agencija je, uz listu od 160 potencijalnih meta terorista imala budžet od 28 milijardi dolara, dok on za narednu godinu iznosi 43 milijarde uz preko 300 hiljada potencijalnih meta od šoping molova i zabavnih parkova do nuklearnih elektrana. Politikolog Ien Lastik sa Univerziteta države Pensilvanije i autor nove knjige: ”Zatočeni u ratu protiv terorizma“ kaže da se taj rat oteo kontroli. On iznosi argumet da bi preterani odgovor na napade 11. septembra mogao da se vrati kao bumerang:
”Al Kaida je otela naše avione u cilju terorističkih napada. Ali, ona je otela i naš politički sistem i to koristi kako bi umanjila naše resurse. Osama bin Laden je rekao: Lako nam je da navedemo Ameriku da čini šta god mi poželimo. Treba samo da dignemo malu crvenu zastavicu na kojoj piše Al Kaida i oni će poslati vojsku bilo gde na svetu. Na taj način, vezujemo njihovu ekonomiju, osnivanjem radnih mesta i stvaranjem profita za korporacije, ali istovremeno i lišavanjem američke ekonomije stotina milijardi dolara. “
Mnogi stručnjaci se slažu da bi šteta koju bi terorizam mogao da uzrokuje trebalo da bude stavljena u kontekst. Džon Miler je stručnjak za političke nauke na državnom Univerzitetu Ohaja i autor nove knjige: ”Preuveličano: kako političari i teroristička industrija naduvavaju nacionalne bezbednosne pretnje i zašto im mi verujemo.“ On tvrdi da NE postoje značajni dokazi o prisustvu terorističkih grupa na američkom tlu:
”Federalni istražni biro je izdao izveštaj 2005. godine, u kojem je istakao da ne može da identifikuje ni jednog jedinog teroristu ili terorističku ćeliju u Sjedinjenim Državama, čak i nakon četiri godine iscrpnog rada. “
Prema profesoru Mileru nuklerana pretnja tokom Hladnog rata je bila daleko ozbiljnija za Sjedinjene Države nego što je to terorizam danas. Medjutim, drugi stručnjaci uključujući specijalistu za inostranu politiku Džejmsa Filipsa iz vašingtonske fondacije ”Heritidž“, iznose argument da je kolaps komunizma bio uglavnom rezultat američke vojne spremnosti i moći - što je lekcija koja važi i danas:
”Komunizam je doživeo kolaps delimično i zato što je američka vlada pružila veoma snažan odgovor u krvavim ratovima u Koreji i Vijetnamu. Terorizam je druga vrsta pretnje, ali je važno sprečiti njegov prodor u Sjedinjene Države.“
Filips ističe da je najvažnija uloga vlade da brani naciju od napada. Medjutim, neki analitičari upozoravaju da je odbrana Amerike sa otvorenim granicama i lukama i još uvek ranjivim nuklearnim elektranama i hemijskim fabrikama i dalje privlačna meta za al Kaidu i druge teroriste. Specijalista za medjunarodne odnose Stiven Van Evera, sa Masačusetskog instituta za tehnologiju kaže da AL Kaida Osame bin Ladena i dalje predstavlja uverljivu pretnju.
”Po prvi put bi Sjedinjene Države mogle da budu suočene sa neprijateljem koji možda ima pristup oružju masovnog uništenja i kojeg nije moguće odvratiti. Al Kaida će takvo oružje upotrebiti ako ga se domogne i ne može biti zastrašena.“
Profesor Van Evera i mnogi drugi stručnjaci upozoravaju da bi potcenjivanje pretnje koju predstavljaju teroristi moglo da ima ozbiljne posledice.