Osamdeset odsto žrtava su žitelji siromašnih zemalja, onih koje imaju najmanje uslova da se izbore sa opakim bolestima. Tokom protekle godine, institucije širom sveta prikupile su oko 10 milijardi dolara za boru protiv pomenutih zaraza, ali eksperti upozoravaju da najveći donatori nisu dali onoliko koliko su obećali i da bi to moglo da dovede do velikog jaza između potrebnih i dostupnih fondova.
Sju Perez, prati globalne zdravstvene trendove za nevladinu organizaciju RESULTS , koja promoviše borbu protiv siromaštva. Po njenim rečima, borba protiv AIDS-a, malarije i tuberkuloze u 2006. nije dala očekivan rezultat. Prikupljeno je tek pola sredstava koja su donatori za tu namenu obećali. Ako se taj trend nastavi, kaže Perezova, jaz između potrebnih i dostupnih fondova će se povećavati.
"Za borbu protiv AIDS-a projektovano je 18 milijardi dolara za 2007. Za 2008. godinu predviđeno je da se prikupe 22 milijarde, a trenutno se na borbu protiv AIDS-a troši oko 8.3 milijarde dolara”
Slična je situacija i sa prevencijom tuberkuloze, za koju bi, tokom naredne decenije, mogla da fali čak 31 milijarda dolara. Za malariju bi, ako se sadašnji trendovi nastave, tokom narednih deset godina u proseku falilo oko 3 milijarde dolara godišnje.
Industrijski najrazvijenije države okupljene u Grupi 8, uz multilateralne institucije poput Svetske banke i “Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije” su najveći donatori, a više od desetine ukupnih sredstava daju privatne fondacije, poput Fondacije Bila i Melinde Gejts. Ta fondacije je ove godine, od jednog od najbogatijih ljudi na planeti, investitora Vorena Bafeta, dobila 30 milijardi dolara. Bafet smatra da svoje bogatstvo daje ljudima koji će ga upotrebiti bolje nego što bi on to učinio. Sju Perez kaže da su takvi humanitarni prilozi motiv za Grupu 8 i druge donatore da ispune svoja obećanja.
Tokom 2006. godine organizacija koja okuplja 500 različitih svetskih institucija, pod nazivom “Partnerstvo za zaustavljanje tuberkuloze”, objavila je da želi da, do 2015. godine, zaustavi rast broja obolelih. Ta organizacija je prikupila oko 2.5 miliona dolara, od 5.6 miliona koliko je procenjena potreba za 2007.
Pored toga, afrički lideri su na samitu u Nigeriji potpisali deklaraciju u kojoj su se obavezali da će do 2010. omogućiti univerzalan pristup lekovima i tretmanu sve tri zaraze: AIDS-a, tuberkuloze i malarije. Husen Kuvadia, sa katedre za istraživanje HIV/AIDS-a na medicinskom fakultetu “Nelson R. Mendela” u Južnoj Africi, kaže da je na samitu u Nigeriji naglašen izazov sa kojim su, u borbi protiv tri velike zaraze, suočeni slabi zdravstveni sistemi afričkih država.
"Mnogi donatori se nadaju da će novac koji obezbede biti iskorišten, ne samo za tretman bolesti, već da će pomoći izgradnju održivog sistema zdravstvenih radnika i klinika, koji će rešavati i svakodnevne nedaće siromašnog stanovništva."
Kuvadia još kaže da dugoročno rešenje problema zavisi podjednako i od ekonomskog i od zdravstvenog aspekta.
"Moramo rešeti krupna pitanja, bez obzira na to da li je reč o dugovanjima ili trgovinskim barijerama, da bi omogućili da se lokalne ekonomije razvijaju i postanu održive, kako bi afričke države mogle da adekvatno brinu o svom stanovništvu."
Kuvadia želi da sve države ispoštuju svoja obećanja kada je u pitanju prikupljanje fondova za borbu protiv tri smrtonosne zaraze, ali kaže da novac sam po sebi neće učiniti populaciju zdravijom. Po njegovim rečima najveći izazov za lokalne vlade biće izgradnja stabilne ekonomije koja će moći da izdrži troškove adekvatne zdravstvene zaštite.