Naučnici su sproveli reviziju mape ljudskih gena i sada kažu da su ljudska bića genetski znatno komplikovanija nego što se mislilo. To otkriće iznenadilo je stručnjake, koji kažu da će medicinska istraživanja krenuti u novom pravcu.
U Projektu ljudskog genoma, završenom 2000. godine, sastavljena je mapa od šest milijardi hemijskih supstanci, takozvanih abecednih molekula, od kojih je se sastoje geni u ljudskom organizmu, nazvani DNK. 30 hiljada gena odredjuje sve fizičke karakteristike organizma. Do sada, genetičari su smatrali da sva ljudska bića imaju 99,9 odsto identičan genetski sastav. Medjutim, kako odmiču ispitivanja DNK različitih osoba, koje nisu u medjusobnom srodstvu, otkriveno je da se veliki segmenti DNK - od hiljada do miliona jedinica - znatno razlikuju. To znači da su geni svake osobe za najmanje 10 do 12 odsto različiti od gena drugih osoba. Stiven Šerer je istraživač na Univerzitetu grada Toronta, u Kanadi:
”Ovo je prilično iznenadjujuće i šokantno. To takodje otvara potpuno nove varijacije o kojima moramo da vodimo računa kada proučavamo genetsku osnovu raznih bolesti.“
Svaka osoba nasledjuje 46 hromozoma, po 23 od svakog roditelja, što znači da su geni obično u parovima. Šerer kaže da bi istraživači, od sada, umesto da se usredsredjuju na abnormalnost u odredjenom genu mogli da istražuju varijacije u regionima u kojima se geni ponavljaju ili nestaju:
”Već postoje neki primeri da su ovim novim pristupom pronadjene mutacije koje izazivaju bolesti.“
Izmedju ostalog, naučnici su do sada uočili varijacije u genima koje su u vezi sa 17 bolesti nervnog sistema, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.