Rozmari Dikarlo, zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara, nedavno je boravila na Kosovu i u Makedoniji, a potom se u Beču sastala i sa specijalnim izaslanikom za razgovore o statusu Kosova, Martijem Ahtisarijem. Na samom početku razgovora, Rozmari Dikarlo smo pitali da li je Kosovo spremno za rešenje statusa?
Dikarlo: Pre svega, rekla bih da narod Kosova čeka da konačno dobije jasnu sliku svoje budućnosti. Prošlo je mnogo vremena, već sedam godina otkako je međunarodna zajednica uspostavila privremenu administraciju. Narod želi i ima pravo da zna kakva mu je budućnost.
Glas Amerike: Procene stanja se razlikuju. Kosovski Srbi, Albanci, predstavnici međunarodne zajednice, imaju različite procene. Otkud te razlike?
Dikarlo: Poznato vam je da veoma odlučno podržavamo sprovođenje svih standarda koje su postavile Ujedinjene nacije za demokratsko samoupravljanje Kosovom. Tražimo od privremenih vlasti da ih u potpunosti primene. Na tom području smo videli napredak i veoma smo zadovoljni kada vidimo šta su do sada uradili Parlament i premijer. Pre nekoliko meseci, kada je Kontakt grupa posetila Kosovo, premijeru i predsedniku Skupštine smo dali određenu listu prioriteta i raduje me što mogu da kažem da su oni postigli znatan napredak u pogledu tih prioritetnih standarda, ali još mnogo, mnogo toga mora tek da se uradi.
Glas Amerike: Odluka o statusu je odložena – do održavanja izbora u Srbiji, mada je ambasador Vizner ovih dana pominjao i jun u tom kontekstu. Kao razlog su navedeni izbori. Međutim, postoji li još neki razlog za odlaganje donošenja odluke o Kosovu?
Dikarlo: Gospodin Ahtisari je prošle nedelje objavio da će se sastati sa stranama bez odlaganja posle održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji 21. januara. Rekla bih da mu je namera da to učini odmah po objavljivanju zvaničnih rezultata izbora. Mi podržavamo takvu odluku. U potpunosti razumemo to što nije hteo da reši to pitranje uoči izbora u Srbiji. Imamo sve nagoveštaje da će on to da učini odmah posle izbora.
Glas Amerike: Koliko je Kontakt grupa «kompaktna». Postoje li razlike u stavovima unutar Kontakt grupe, između Sjedinjenih Država i evropskih saveznika, Rusije?
Dikarlo: Tesno sarađujemo sa kolegama u Kontakt grupi i vrlo dobro sarađujemo sa kolegama iz Evropske unije u pogledu mnogih pitanja koja se tiču Balkana i to već dugo. Kontakt grupa je izdala brojna saopštenja, a nedavno su u septembru i naši ministri izdali saopštenje. Svi članovi grupe su ga potpisali, a naša saopštenja su inače veoma jasna. Jasna su u pogledu toga da prioritet ima rešenje do kojeg se dodje putem pregovora, da rešenje mora da bude prihvatljivo za narod Kosova. Takođe smo naznačili da nijedna strana ne može da blokira proces koji, kada započne, mora da dođe do svog završetka. Ministri su u septembru ohrabrili gospodina Ahtisarija predstavi sveobuhvatni predlog rešenja statusa, uzimajući u obzir da su dve strane, Priština i Beograd, veoma udaljene… Sva ta saopštenja, kao što sam rekla, odobrile su sve članice Kontakt grupe, svih šest članica a, naravno, i Evropska unija i NATO.
Glas Amerike: Da li je ovo odlaganje zaista prilika za nastavak razgovora o statusu, ako se ima u vidu da je predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu izjavio da su razgovori završeni i da nema razloga da se nastavljaju?
Dikarlo: Koliko možemo da vidimo, mi jesmo u završnoj fazi ovog pregovaračkog procesa. Bilo je mnogo, mnogo rasprava o brojnim pitanjima, znate i sami, o decentralizaciji uprave, statusu crkava i kulturnih lokaliteta, zaštiti svih zajednica, vlasničkim pravima i tako dalje. Ti razgovori su u priličnoj meri gotovo iscrpljeni, mnogo dobrih stvari je proizašlo iz tih razgovora i, iskreno rečeno, došlo se do sporazuma u nekim pitanjima. Ne do potpunog sporazuma očigledno, ali je postignut priličan napredak. Zaista mislimo da je vreme da se dođe do kraja, veoma želimo da se ceo proces završi i to bez odlaganja. Mislimo da je to važno za ceo region, a ne samo za Kosovo i Srbiju.
Glas Amerike: Izbori u Srbiji mogu da dovedu do nekih promena, ne samo u pogledu Kosova, nego u pogledu odnosa sa Sjedinjenim Državama, demokratije?
Dikarlo: Naravno. Pre svega, mi imamo veoma dobre odnose sa Srbijom. Srbija je dugo bila istorijski saveznik i mi već sada sarađujemo u pogledu širokog spektra pitanja. Hteli bismo da sarađujemo čak i više u budućnosti i želimo da Srbija ostane na putu na kojem je, a to je put ka učlanjenju u Evropsku uniju i uistinu se nadamo i njenom učlanjenju u NATO. Nadamo se da će srpski narod koji izađe na izbore za novu vladu, glasati za one koji će vrlo brzo da ga uvedu u te organizacije.
Glas Amerike: Marti Ahtisari je najavio da će doći u Beograd odmah posle izbora. Šta ako na tim izborima pobede nacionalisti?
Dikarlo: Gospodin Ahtisari, isto kao i svi mi, radiće sa svakom vladom koja bude demokratski izabrana. Ne bih želela da nagađam šta će se u Srbiji dogoditi ako na vlasti bude ova ili ona stranka. Ono što hoćemo da kažemo jeste da stvarno želimo da pomognemo Srbiji da krene napred i želimo da pomognemo da region prevaziđe konflikte iz 1990-ih. Mi to ne možemo da učinimo ako ne rešimo status Kosova.»
Glas Amerike: Šta sa Hagom?
Dikarlo: Naravno, naravno, saradnja sa Međunarodnim tribunalom je veoma važna. Važna je za narode u regionu da konačno ostave ovaj period iza sebe, važna je u smislu odgovornosti i rekla bih da će biti izuzetno dobar dan kada budemo videli preostalih šest optuženika u Hagu.
Glas Amerike: Svih šest?
Dikarlo: Svih šest! To je važno za Partnerstvo za mir, za učlanjenje u Evropsku uniju i, takođe, to je barijera za pomirenje, kao najvažniju stvar.
Glas Amerike: Kako Vi vidite jasno rešenje statusa, koje će sve strane čitati na isti način i da li je ono moguće?
Dikarlo: Postavili ste mi vrlo teško pitanje, jer strane polaze sa vrlo različitih pozicija. Ali rešenje mora da unapredi stabilnost u regionu. Moramo da pronađemo realistična rešenja, koja će da omoguće da region bude stabilan i to stabilan u dužem vremenskom periodu. To takođe treba da bude rešenje koje će svakoj zemlji u balkanskom regionu da omogući da krene napred ka Evropskoj uniji i NATO-u. Videli smo veliki napredak i zadovoljni smo zbog toga. Albanija je potpisala ugovor o stabilizaciji i pridruženju, Hrvatska i Makedonija su kandidati za prijem u Evropsku uniju, tri zemlje su kandidati za učlanjenje u NATO. To je sve zaista veoma dobar znak.