Visoki predstavnik američke vojske u Bagdadu priznao je u četvrtak da američki i irački napori da se smanji versko nasilje u Bagdadu ne daju željene rezultate. U isto vreme, i mnogi analitičari dolaze do istog zaključka, pa je pitanje sa kojim se sada suočavaju američki zvaničnici – šta preduzeti?
Na konferenciji za novinare u Bagdadu, general-potpukovnik Vilijam Koldvel je veliki broj žrtava medju američkim vojnicima u Iraku ovog meseca navao «obeshrabrujućim» a zatim izneo i jedno otvoreno priznanje:
«Operacija «Zajedno napred» u Bagdadu dala je rezultate u oblastima na koje smo se koncentrisali ali nije ispunila naša očekivanja u trajnom smanjenju stepena nasilja. Intenzivno saradjujemo sa iračkom vladom da bismo odredili kako da na najbolji način preusmerimo naše napore.»
" hspace=2 src="/serbian/images/ap_iraq_Amarah_attack_smoke_20oct06_eng_1951.jpg" width=210 align=right vspace=2 border=0>Koldvel kaže da je bezbednost u većini delova Iraka relativno dobra, ali da se nastojanja da se takva situacija prenese i na prestonicu ne odvijaju po planu.
«Naravno da smo zabrinuti zbog situacije u gradu. Ulažemo puno vremena u analizu celokupnog plana za bezbednost Bagdada. Jasno je da su se uslovi pod kojima je plan koncipiran promenili, i da su potrebne odredjene modifikacije. Zato su u toku intenzivni razgovori i brifinzi, i na nivou iračke vlade i sa naše strane, da bismo razmotrili te aspekte».
General je takodje primetio da je proteklih nedelja promenjena tendencija pobunjenika da u verskom nasilju napadaju iračke civile više od američkih i iračkih vojnika. Sada je povećan broj napada na koalicione i iračke snage bezbednosti. General Koldvel je te promene pripisao pojačanom anti-američkom raspoloženju za vreme Ramazana, kao i želji pobunjenika da povećaju bilans američkih žrtava kako bi uticali na tok predstojećih kongresnih izbora u SAD.
Američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld nešto kasnije je u Pentagonu priznao da bi strategija za Bagdad možda trebalo da bude mofidikovana, ali je taj proces opisao kao rutinsku aktivnost u lancu komandne odgovornosti.
«Generali na terenu, Kjareli i Kejsi, neprestano adaptiraju svoje taktike i tehnike i procedure, čuo sam da je general Koldvel danas komentarisao situaciju u Bagdadu i rekao da je povišen stepen nasilja. Čim je takav slučaj, Kejsi i Kjareli će naravno razmotriti svoju strategiju, a zatim je analizirati sa generalom Pejsom, i naposletku – sa mnom.»
Vojni ekspert Majkl O’ Henlon iz Instituta Brukings pozdravlja priznanje da se bezbednosni plan u Bagdadu ne odvija po planu, ali kaže da je to priznanje - zakasnelo, te da se moraju preduzeti koraci kako se situacija ne bi potpuno otela kontroli.
«Mislim da svi moraju da napreduju u svom načinu razmišljanja. Situacije se menja i potrebno je biti kreativan jer naše ideje ne funkcionišu. U ovom trenutku moramo da prihvatimo da se nalazimo na negativnoj putanji i da priča o tome da li «treba da ostanemo na istom kursu ili ne» zamagljuje ključnu stvar – a to je da se trenutno ne krećemo ka pobedi. Svaka pasivnost, prebacivanje na auto-pilota u intelektualnom smislu, verovatno bi dovela do katastrofe.»
O Henlon kaže da SAD počinju da gube rat u Iraku, ali veruje da još ima vremena za preokret i pobedu, ako se izvrše odredjene promene.
«Mislim da počinjemo da vidimo da ključni ljudi u administraciji priznaju stanje stvari. Manje je važno da li će to oni javno reći, a važnije je da vidimo sa kakvim će predlozima o promeni politike izaći».
Medjutim, Majkl O Henlon kaže da ga ne čudi što Bušova administracija stoji iza svoje politike u Iraku svega dve i po nedelje pred kongresne izbore. On i drugi analitičari veruju da bi novi smer u politici prema Iraku mogla da obezbedi komisija koju je imenovao predsednik Buš, a kojom predsedava bivši državni sekretar Džejms Bejker. Njene preporuke očekuju se ubrzo posle izbora 7. novembra.