Incidenti sa upotrebom vatrenog oružja u školama i nedavni tragični dogadjaji ponovo su usmerili pažnju američke javnosti na dugotrajni spor o tome da li bi Sjedinjene Države trebalo da uvedu strožije zakone o nošenju i, eventualno, zabrani vatrenog oružja.
Pol Helmki, predsednik nevladine organizacije – “Brejdijeva kampanja za sprečavanje nasilja vatrenim oružjem” kaže da su ovi incidenrti dokaz da cela zemlja trpi posledice takvog nasilja.
“Ljudi su dugo ignorisali pucnjavu u siromašnijim delovima zemlje ili njihovog grada ili su smatrali da se to dešava samo u velikim gradovima ili samo ljudima drugačije boje kože ili ljudima iz drugih socijalnih slojeva. Ovi nedavni incidenti su svakako tragični i donose saznanje da se to dešava svakodnevno u nekom delu i na nekom nivou u Americi”, kaže Helmki.
"Brejdijeva kampanja" je jedna od mnogih grupa koje se zalažu za strožije zakone o kontroli nošenja oružja u Americi. Od 1990-ih godina ta organizacija se uspešno izborila za neke nove propise - poput obaveznog perioda čekanja pre kupovine vatrenog oružja i provere podataka potencijanih kupaca oružja, kao i za zabranu nošenja automatskih pištolja i pušaka. Medjutim, Helmki kaže da su njihova nastojanja naišla na nove prepreke proteklih godina.
“Zapravo smo se vratili unazad. Dopušteno je da istekne važnost zakona o zabrani unošenja automatskog i poluautomatskog oružja 2004. godine. Stalno moramo da se suprotstavljamo novim zakonskim predlozima kojima bi se otežalo praćenje švercera oružja i pronalaženje oružja koje je ilegalno prošvercovano u zemlju”, ističe Helmki.
Ova organizacija se takodje sukobljava sa drugim organizacijama koje smatraju da se zakonima o kontroli vatrenog oružja krši drugi amandman američkog ustava koji dozvoljava gradjanima da poseduju i nose vatreno oružje. Koni Her, portpartol jedne ženske organizacije za drugi amandman, kaže da je to jedno od osnovnih prava Amerikanaca:
“Drugi amandman nam garantuje pravo da se branimo i mi nastojimo da zaštitimo to pravo. Ako zabranite nošenje oružja samo ‘loši momci’ će imati oružje. Jednostavno radi se o fundamentalnom pravu da se branimo”.
Koni Her takodje ukazuje da zakoni o zabrani nošenja nisu pravi odgovor u cilju sprečavanja budućih incidenata u školama.
“Ne postoji zakon koji bi to sprečio osim možda potpunog oduzimanja oružja. Mi zaista delimo bol roditelja čija deca su stradala u ovim incidentima, Ali, teško da bi u nekim od tih slučajeva, kada se radi o ljudima bez kriminalne prošlosti, zakoni mogli das spreče da se oni domognu oružja, osim zaista potpune konfiskacije”, ukazuje Koni Her.