Haški tribunal osudio je danas bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnikana 27 godina zatvora, proglasivši ga krivim za zločine protiv čovečnosti, a ne i za genocid nad Muslimanima i Hrvatima 1991-92.
Sudsko veće Alfonsa Orija oslobodilo je Krajišnika optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu, zaključujući da tužoci nisu dokazali da je on imao nameru da uništi Muslimane i Hrvate kao etničke grupe, iako su počinjeni zločini, sami po sebi, imali genocidnu prirodu.
Krajišnik (61) je proglašen krivim za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje nesrba. Sudsko veće osudilo ga je zbog "ključne uloge" u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je osnovni cilj bila deportacija i prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata sa teritorija BiH koje je rukovodstvo Srba smatralo svojim.o
“Opšti cilj udruženog zločinačkog poduhvata bio je da se etnički prekomponuju teritorije koje je odredilo rukovodstvo bosanskih Srba drastičnim smanjivanjem procenta bosanskih Muslimana i Hrvata putem proterivanja. Gospodin Krajišnik dao je zeleno svetlo za početak programa proterivanja tokom sednice Skupštine bosanskih Srba kada je pozvao na, citiram: 'provodeći ono što smo se dogovorili, etničku podelu na terenu”.
Veće je kao dokazano prihvatilo da su zločini nad nesrbima, u okviru realizacije tog poduhvata, od marta 1992. počinjeni u 35 opština u BiH. Srpske snage su Muslimane i Hrvate, prema presudi, diskriminisale, zlostavljale, proterivale, nezakonito pritvarale,
ubijale, a njihove domove i verske objekte pljačkale i razarale. Kako je naglasio sudija Ori, uslovi u zatočeničkim centrima širom BiH bili su nepodnošljivi, zatvorenici su prebijani i seksualno zlostavljani, što je dovelo do smrti mnogih.
Sudsko veće je, međutim, presudilo da "dokazi ne pokazuju da je, u bilo koje vreme tokom perioda na koji se optužnica odnosi, zločin genocida činio deo opšteg cilja udruženog zločinačkog poduhvata", niti da su Krajišnik i drugi "imali posebnu nameru koja se traži za genocid".
Krajišnik je, prema presudi, doprinos zločinačkom poduhvatu dao tako što je pomagao uspostavljanje i održavanje "stranačkih i državnih struktura Srpske demokratske stranke kao instrumenata počinjenja zločina". Uz to, on je, kao predsednik parlamenta, "blagonaklono gledao na izražavanje nacionalne mržnje i podsticanje straha u Skupštini bosanskih Srba".
"Krajišnik je znao za i imao nameru da sprovede masovno zatočenje i proterivanje civila. On je imao ovlašćenja da interveniše, ali nije bio zainteresovan za sudbinu zatočenih i proteranih osoba. Krajišnik je želeo da se muslimansko i hrvatsko stanovništvo u velikom broju iseli sa teritorija bosanskih Srba i prihvatao je da se mora platiti teška cena u patnjama smrti i razaranjima koji su bili potrebni za ostvarivanje srpske dominacije i održive državnosti", naglasio je sudija Ori.
Prema presudi, "uloga Krajišnika u počinjenju zločina bila je ključna", jer je zahvaljujući položaju olasksavao vojnim, policijskim i paravojnim grupama sprovođenje zločinačkog poduhvata. Tužilaštvo Haškog tribunala tražilo je da Krajišnik bude kažnjen doživotnim zatvorom, a odbrana da on bude oslobođen.
Presudu Krajišniku izreklo je sudsko veće u kojem su, pored predsedavajućeg Alfonsa Orija iz Holandije, bili Klod Anoto iz Francuske i Hoakin Martin Kanivel iz SSpanije.
Izricanju presude prisustvovali su članovi Krajišnikove porodice, a njegov brat Mirko izjavio je da je "ogorčen" presudom i najavio da će odbrana uložiti žalbu. Tužilaštvo će, kako je rekao portparol Anton Nikiforov, odluku o tome da li će uložiti žalbu doneti pošto prouči presudu. Suđenje Krajišniku počelo je 3. februara 2004., a završne reči odbrane i optužbe održane su krajem avgusta ove godine. Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile međunarodne snage, a četiri dana kasnije, on je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala izjavio da nije kriv.
Vreme koje je od tada proveo u pritvoru Haškog tribunala biće mu uračunato kao izdržani deo kazne. Zajedno sa Krajišnikom, bila je optužena i Biljana Plavšić, ali je ona 2002. godine priznala krivicu za progon nesrba, a 2003. je osuđena na 11 godina zatvora.