Nemačka ne želi da Evropska unija obeća prijem novim kandidatima, ali podržava ulazak Rumunije i Bugarske u ovu integraciju 1. januara 2007. godine. Komisija EU, kako se očekuje, u utorak će objaviti odluku o priključenju te dve države naredne godine.
Međutim, nemačka savezna kancelarka Angela Merkel podržava prijem, kako se izrazila, balkanskih država u Evropsku uniju. Ovog vikenda, u govoru na međunarodnom političkom forumu fondacije Bertelsman u Berlinu, Angela Merkel je objanila svoj odnos prema ulasku balkanskih država u Evropsku uniju.
„U dogledno vreme mi ne možemo – tu sada isključujem Balkan – davati nikakva nova obećanja, što se tiče članstva u EU. To je možda tvrda izjava, na koju možda naši poljski susedi i baltičke članice, s obzirom na Ukrajinu, gledaju drugačije. Ali ja zastupam taj stav, jer verujem da prvo moramo da vidimo kako ćemo (kao članice EU) da budemo sposobne za delovanje i kako ćemo sačuvati konkurentsku sposobnost“, rekla je kancelarka.
Nemačka će u prvoj polovini 2007. biti predsedavajući EU. Najavljeno da će prvenstveni cilj za Berlin biti da se iznova podstakne proces usvajanje ustava EU. Postupak je zaustavljen prošle godine pošto je tekst ustava odbijen na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Zemljama zapadnog Balkana Evropska unija stavila je izgled članstvo u EU još na sastanku na vrhu u Solunu 2003.godine.
Kancelarkin sadašnji stav vidan je pomak u odnosu na vreme pre saveznih izbora u jesen 2005. Angela Merkel, tada kandidatkinja konzervativaca, a još ne kancelarka koalicije sa socijaldemokratama, izjasnila se doduše za „evropsku perspektivu balkanskih zemalja“, ali je naglasila da njoj treba pristupiti sa više mašte i „ne misliti uvek samo na kategoriju punog članstva“.
Još u martu ove godine kancelarka je posle razgovora sa slovenačkim premijerom Janezom Janšon izjavila da zemlje zapadnog Balkana moraju da ostvare političku stabilnost pre nego što počne da se razmatra mogućnost njihovog prijema u EU. Navela je da „prvo naredno pitanje koje se postavlja uopšte nije pitanje punog članstva, već pitanje političke stabilnosti za koju i Evropa treba da se oseća odgovornom“.
„Ta politička stabilizacija nikako ne može da znači da nikad neće biti punog članstva, ali put dotle je potpuno drugačiji“, rekla je tada Angela Merkel naglašavajući da se to „ne odnosi na Hrvatsku sa kojom se vode sasvim normalni pregovori o pristupanju“.
Nemački Bundestag će već 19. oktobra prvi put raspravljati o ratifikaciji pristupanja Rumunije i Bugarske EU. Potom će savezni poslanici 27. oktobra glasati o pristupanju dve nove članice.
Mnogi nemački stručnjaci računaju sa tim da će, posle ulaska Rumunije i Bugarske u EU nastupiti duža pauza “potrebna za konsolidaciju i stabilizaciju” ove integracije. No, više uticajnih političara vladajuće koalicije, pogotovu iz redova konzervativaca, zatražilo je da EU, kao 28. članicu, pre te velike pauze primi još Hrvatsku. Prijem Turske nailazi, međutim, na snažan otpor nemačkih konzervativaca.
Socijaldemokratski ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajmajer je pak u više navrata govorio o evropskoj perspektivi za sve zemlje zapadnog Balkana kao preduslovu stabilnosti regiona. Štajnmajer je letos pozitivno ocenio Akcioni plan vlade Srbije za izručenje optuženih ratnih zločinaca Haškom tribunalu i rekao da je “ponovo otpočinjanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom moguće još u ovoj godini”.