Venecuelanski predsednik Ugo Čavez nedavno je posetio veći broj zemalja - od Kine i Vijetnama, preko Irana, Sirije, Rusije i Belorusije, do nekoliko afričkih zemalja. Tokom svoje turneje, Čavez je redovno kritikovao SAD i lobirao da Venecuela bude izabrana za rotirajućeg, dvogodišnjeg člana Saveta bezbednosti. Venecuelanski predsednik je otvoreno govorio o formiranju globalnog saveza protiv SAD, ali je, kako u svom osvrtu beleži novinr Glasa Amerike, Majkl Bouman, taj stav naišao na različite reakcije.
Ugu Čavezu je priredjen herojski doček prošlog meseca u Siriji, pošto je venecuelanski lider uporedio Izrael sa nacističkom Nemačkom i opisao izraelsko bombardovanje pozicija Hezbolaha u južnom Libanu kao genocid. Iranski predsedenik Mahmud Ahmadinedžad nazvao je Čaveza bratom, dok je Čavez, sa svoje strane, uporno napadao SAD, rekavši da će Severnoamerička imperija, bez obzira šta bude preduzela, biti poražena kao tigar od papira.
«To je vrsta imperijalizma koja pogadja mnoge zemlje na svetu,» rekao je Čavez. Eksperti za Venecvuelu kažu da Čavez želi da od svoje naftom bogate zemlje napravi novu svetsku silu i da svoju američku poruku iznese na svetsku pozornicu. Majkl Šifter je saradnik Organizacije «Inter-američki dijalog», u Vašingtonu.
«Mislim da je teško protumačiti njegovu maršrutu na bilo koji drugi način osim da pokušava da formira koaliciju koja bi se suprotstavila američkim interesima.»
Venecuelanski prihodi od nafte su se utrostručili poslednjih godina, a Šifter kaže da je to Čavezovoj zemlji dalo ogroman ekonomski uticaj, i da je doprinelo da se on oseća vrlo samouvereno i da čini nesmotrene stvari. Tokom boravka u Kini, Čavez je nazivao SAD dikataturom, policijskom državom i imperijom. Venecuelanski analitičar Visente Leon kaže da to služi domaćim političkim ciljevima.
«Stvaranje stranog neprijatelja može da se shvati kao strategija za ujedinjavanje zemlje. Stvaranje neprijatelja će umanjiti i uticaj opozicionih grupacija, a ujedno predstavlja izgovor za eventualni pad prihoda od nafte u budućnosti.»
Ipak, mnogi ekonomski partneri Venecuele nisu spremni da prihvate njegove pozive za ujedinjavanje protiv SAD. Kina je dosta investirala u energetski sektor Venecuele, ali je Čavezova antiamerička retorika u Pekingu bila dočekana sa učtivom tišinom. Pre toga, ruski predsednik Vladimir Putin je naglasio da prodaja oružja Venecueli u iznosu od više milijardi dolara ne bi trebalo da bude shvaćena kao novi vojni savez Moskve i Karakasa. Majkl Šifter iz «Interameričkog dijaloga», kaže da, mada putovanja u inostranstvo mogu da podignu prestiž Uga Čaveza, ona nose i izvesne političke rizike.
«Mislim da mnogi u Venecueli postavljaju pitanje – zašto toliko putuje i pravi aranžmane kada kod kuće ima toliko ozbiljnih problema?»
Ali, uprkos ratu rečima, SAD su i dalje glavni kupac venecuelanske nafte koja obezbedjuje 15 odsto američkih potreba za tim energentom.