"Odluka Skupštine Srbije o hitnom donošenju novog ustava u kojem je definisan status Kosova, znači da će ustav ubrzo biti donet i da je podržana namera Vlade Srbije da mobiliše referendumsku i skupštinsku većinu, što je dobro jer je Srbiji potreban ustav", izjavio je za "Glas Amerike" koordinator Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić. On je medjutim istakao da je sasvim drugačije pitanje efekta, koji takva odluka ima na razgovore o budućem statusu Kosova.
"Mislim da nema neposredne efekte na medjunarodnom planu već da ima efekte na unutrašnjoj sceni i da se time zapravo potvrdjuje političko jedinstvo. Sada je jasno da ni jedna od političkih stranaka u Srbiji nije spremna da potpiše nezavisnost. Što se tiče kosovske strane, očekivana je reakcija da oni to jednostavno ignorišu, jer je to njima samo argument više na insistiranju na trenutnoj punoj nezavisnosti. Pretpostavljam da će se UNMIK suzdržati od reakcija, ali mislim da je dugoročna poruka poslata pre svega Kontakt grupi. Beograd ne očekuje previše od Ahtisarija, to je rekao i predsednik Tadić. Treba očekivati da će Beograd sada uticati sa takozvanim 'hladnim pogonom' u nastavku pregovora u Beču, da neće vršiti opstrukciju, ali da neće previše ulaziti u raspravu sa Ahtisarijem, a da od Kontakt grupe očekuje da nadje rešenje oko rezolucije i za problem političkog statusa. Verujem da će sada Kontakt grupa morati da sagleda još jedan aspekt dosadašnje krize koji nije bio dovoljno sagledan", rekao je Janjić.
On je podsetio na izjavu potsekretara za politička pitanja u državnom sekretarijatu, Nikolasa Bernsa, od 18. marta 2005. kada je američka administracija inicirala razgovore o budućem statusu Kosova.
"Berns je tada rekao da će pregovori biti posmatrani u regionalnom okviru. Rešavaće se problem statusa, ali i problem stabilizacije demokratije u Srbiji. Sada je Vašingtonu postavljen zadatak da ispuni ili odustane od Bernsovog obećanja. Ili da budem direktniji, mislim da se sada stvar komplikuje, ali na neki način i ojačavaju pregovaračke pozicije Vašingtona i Moskve i definitivno se pitanje političkog statusa stavlja u ruke Kontakt grupe, odnosno dogovora Moskva-Vašington. Najverovatnije je da će to produžiti planirani proces do proleća sledeće godine, ali mislim da će rešenje, koje tada bude postignuto biti stabilnije i bogatije od onoga koje bi možda bilo doneto da se ostalo pri prvobitnim planovima Ahtisarija i Kontakt grupe", rekao je Janjić.
"GLAS AMERIKE": S obzirom na najnoviji stav Moskve i eventualno ulaganje veta, koje je najavio ruski predsednik Putin, a sudeći prema ranijim iskustvima sa stanjem ruskog veta u Savetu bezbednosti, da li očekujete da je to realno rešenje u ovom slučaju?
JANJIĆ: "Trenutno je ruski stav veoma realan i Putin je precizan, on kaže da ukoliko rešenje koje bude usvojeno ne bude u interesu Moskve, a prethodno je rekao da je interes Moskve da to bude rešenje koje će se tretirati kao princip a ne kao izuzetak, to praktično znači da je to sada pitanje pregovora i dogovora. Očekujem pregovore u kojima ne očekujem da će na kraju procesa biti veto, jer niko neće izaći sa predlogom rezolucije pred SB pod pretnjom veta, ali će se verovatno pronaći neka formula koja će zadovoljiti ruski stav. Ne zaboravimo da u osnovi sa istim stavom, ali bez potrebe da o tome mnogo priča, jer nije članica Kontakt grupe, nastupa i Kina. Za Kinu se zna da će tražiti direktna i jasna izjašnjavanja da se rešenje Kosova ne odnosi na Tibet, da se i dalje garantuje teritorijalni integritet, ali verovatno će i Kina pokušati da dobije više pred početak razgovora o reintegraciji Tajvana".
"Dakle stvar se komplikuje i mislim, da bi se izbegla ova kineska komplikacija, da će rešenje biti nadjeno u nekoj poluformuli izmedju Vašingtona i Moskve. Teško je predvideti šta je to, jer treba imati u vidu da nije samo u pitanju politički status Kosova, možda je to i manje važno, barem što se tiče Moskve, ona je svoje osnovne strateške interese zaštitila time što je glavni strateški snabdevač energentima Balkana. Nije to ni pitanje mogućeg novog razmeštaja NATO trupa. Mislim da će Moskva ovo sada koristiti za mnogo ozbiljniju igru, jer stvari Vašingtonu ne idu najbolje, ni u Iranu, ni u Iraku, ni u Centralnij Aziji, tako da će od te opšte igre zavisiti koja je cena koju će Moskva naplatiti, odnosno koja je cena koju će Vašington i evropski saveznici isplatiti Moskvi".
"Sve u svemu ne očekujem veto, očekujem duži pregovarački proces i neko zajedničko rešenje unutar kojeg bi možda moglo doći do toga da se donese rezolucija koja ne suspenduje 1244 ali onemogućava ono što je trenutno bitno. Ne zaboravimo da je od 2004. misija UNMIK-a potpuno disfunkcionalna . Da bi se ona zamenila, eventualno prosustvom EU, to je jedino moguće uraditi putem nove rezolucije. Dakle, moguća je parcijalna rezolucija koja menja UNMIK sa nekom vrstom evropskog medjunarodnog prisustva", zaključio je Dušan Janjić.