26. avgust – slavi se kao Dan jednakosti žena, jer je tog dana ratifikovan 19. amandman na američki Ustav. Ovogodišnja proslava usmerena je na podsticanje žena da u potpunosti iskoriste to svoje pravo.
Nacionalni projekat za žensku istoriju je jedna od mnogih ženskih grupa koje rade na očuvanju nasledja sufražetkinja.
«Borba žena da dobiju pravo glasa trajala je 72 godine».
Moli Marfi-Mekgregor, izvršni direktor Nacionalnog projekta za žensku itoriju podseća da je ta borba okončana pobedom – 26. avgusta 1920. kada je ratifikovan 19. amandman na američki Ustav.
«1971, Bela Abcug je kao predstavnica države Njujork u Kongresu zatražila da se 26. avgust proglasi za Dan ženske jednakosti, u spomen na dan kada su žene izvojevale pravo glasa.»
Dobijanje tog prava ženama je omogućilo da preuzmu kontrolu nad svojim životom i zajednicom u kojoj žive, kaže Meri Vilson, predsednica Lige ženskih birača.
«Sve se odvijalo polako... Verovatno smo najveća postignuća videli tek posle II svetskog rata, u smislu da su žene zaista počele da utiču na stanje društva – bile su spremne da ustanu na sastancima školskih odbora i sličnim mestima – jer se njihov glas računao isto kao i muški glas. Zato su se životi žena promenili zahvaljujući pravu glasa. One su osećale da imaju veći uticaj na sopstveni život, i veći uticaj na ponašanje vlade prema gradjanima».
Iako je učešće žena u javnom životu stalno raslo tokom prošlog veka, Moli Marfi-Mekgregor kaže da je potrebno još veće angažovanje, posebno na federalnom nivou. Ona dodaje da je učešće na izborima ključno da bi se donela nada i promena lokalnim zajednicama, i naciji u celini.
«Verujem da je učešće na izborima važno jer ljudi u protivnom postaju cinični, i ne misle da mogu da utiču na promene. Mislim da je na prošlim izborima glasalo svega 60% žena s pravom glasa. Zato želimo da iskoristimo Dan jednakosti žena kao priliku da registrujemo žene birače i objasnimo im da je odziv na izborima jedini način da se zakoni promene.»
Jedna od organizacija koja podržava i mobiliše ženske kandidate i birače je i «Emilina lista». Izvršni direktor Elen Moren kaže da se ovih dana članice organizacije koncentrišu na podsticanje žena da izadju na kongresne izbore 7. novembra, jer znaju da će zanimanje biti manje jer se ne bira predsednik. Prema njenim rečima - kampanje za regrutovanje birača ženama pružaju ono što im je najpotrebnije – precizne informacije o lokalnim, državnim i nacionalnim političkim pitanjima.
«Ponekad se oglašavamo putem televizije i radija, ali češće direktno kontaktiramo birače e-mailom, telefonom i kućnim osobama, ili čak idemo od vrata do vrata da bi ženama pružile informacije koje su više personalizovane. Možemo im detaljno govoriti o pitanjima koja se tiču njihovih života.»
Elen Moren ističe da je još jedan važan cilj kampanje uvodjenje mladih žena u politički proces.
«Njih zanimaju konkretne informacije o temama koja se tiču njihovih života – zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju, pitanju šta će Amerika učiniti u vezi sa Irakom...»
Moli Marfi-Mekgregor iz Nacionalnog projekta za istoriju žena ističe da je učešće mladih birača ključno za budući napredak. Mlade žene se politički angažuju kada ih inspirišu pozitivni ženski uzori a zatim one postaju mentori narednoj generaciji na putu ka punoj jednakosti žena.