Povodom pisma 24 američka senatora predsedniku Džordžu Bušu u kojem traže da pordži demokratski izabrane vlasti u Srbiji i izraza zabrinutosti povodom “pokušaja ekstremnih grupa na Kosovu da vrše pritisak na Srbiju, koji bi doveo do destabilizacije” razgovarali smo sa profesorom političkih nauka na Nacinalnom univerzitetu za odbranu, Stivenom Majerom. Razgovor je vodio naš kolega Branko Mikašinović.
Majer: Mislim da senatori smatraju da se neki ljudi u privremenoj upravi u Prištini, ili koji su povezani sa njom, uporno zalažu samo za nezavisnost, i da to utiče na situaciju u Srbiji, pošto Beograd ne može da prihvati taj stav, što je uzrokovalo stres u srpskom političkom sistemu, posebno izmedju predsednika i premijera Srbije u pogledu stava po tom pitanju. Tokom nedavne posete premijera Koštunice Vašingtonu izražena je frustracija i nezadovoljstvo povodom takvog stava albanske strane, s jedne strane, i nastojanja srpske strane da se za pregovaračkim stolom razmatraju i druge opcije osim nezavisnsoti.
Glas Amerike: Da li se u Vašingtonu razmatraju neke druge opcije o tom pitanju?
Majer: Mislim da je još uvek pozicija američke administracije i izaslanika UN Martija Ahtisarija i njegovog tima da se Kosovu da neki vid nezavisnosti. Istovremeno, na osnovu najnovije runde pregovora može se zaključiti da se jaz izmedju srpske i albanske strane produbljuje. Kosovski Srbi su, na primer, bojkotovali drugi dan nedavne runde pregovora. Razlog produbljavanja jaza je činjenica da je srpska vlada zauzela čvršći stav, insistirajući da su razgovori o decentralizaciji, u stvari sastavni deo razgovora o statusu pokrajine. To je veliki korak napred jer je to pitanje, koje je sada izvučeno iz tehničkog okvira razgovora, prebačeno na kolosek pregovora o statusu, budućnosti i suverenitetu. To je tačno okvir razgovora koji je trebalo da bude primenjen od samog početka, jer su do sada Srbi i previše popuštali i prihvatali pravila koja su im, ako mogu tako da kažem, nametnuta, zapostavljajući glavno pitanje, a to su prvenstveno razmatranje statusa i suvereniteta pokrajine.
Glas Amerike: Ako je Srbija “presudno važna za budućnost jugoistočne Evrope”, kao što se kaže u pismu senatora, ne bi li onda trebalo poraditi na zaštiti njenih legitimnih interesa?
Majer: Radi se o dve stvari. Prvo, da li je Srbija važna zemlja u jugoistočnoj Evropi. To je apsolutno tačno; ona je jedna od najvažnijih zemalja na Balkanu, pored Hrvatske i Grčke. Bez Srbije se ne može ostvariti regionalni ekonomski prosperitet, niti poltička stabilnost i vojna bezbednost. Takodje je važno kako se razvija srpska demokratija i ekonomija; sve to je veoma važno za region. Što se tiče borbe protiv terorizma iz perspektive Bušove administracije, uloga Srbije u tome, iskreno govoreći, nije toliko važna. Bušova administracija bi najradije prepustila pitanje Srbije i Kosova Evropljanima.
Glas Amerike: Da li će borba protiv terorizma biti moguća, ako Srbija ostane nestabilna zemlja?
Majer: Ukoliko SAD i evropske sile žele da Srbija bude integrisana u borbu protiv terorizma, naravno da će biti važno da Srbija bude stabilna država. Tu je od presudne važnosti da su potezi vlade Srbije sinhronizovani, da postoji saglasnot izmedju predsednika i premijera zemlje o ključnim pitanajima. Srbija je, što bi trebalo uočiti, zaokupljena, i to sa punim pravom, svojim problemima - Kosovom, nedavnim otcepljenjem Crne Gore, saradnjom sa Haškim tribunalom, donošenjem novog ustava, itd. Ako stvarno želimo da Srbija pomogne u borbi protiv terorizma i doprinese regionalnoj stabilnosti, mi ćemo morati da pomognemo da ona bude stabilna država.