Najprije je britanski premijer Toni Bler najavio mogućnost skorog sporazuma o rezoluciji UN o prekidu vatre u Libanu. Na konferenciji za štampu u Londonu, britanski lider je rekao da se radi na formulaciji teksta koji bi bio prihvatljiv svima.

“Ovo je stvarno veoma kritično vreme. Mislim da se približavamo rešenju. Preostale razlike u vezi sa rezolucijom su neznatne i mogu da se reše. Trebalo bi da uspostavimo prekid vatre čim se postigne sporazum o rezoluciji, a posle prekida neprijateljstava mogli bismo da formulišemo dugotrajniji okvir za delovanje medjunarodnih snaga, koje bi pružale podršku libanskoj vladi. Time bi se rešio osnovni problem.”

Bler je oštro kritikovan u Britaniji zbog toga što se nije založio za neodložan i momentalan prekid vatre. On je odbacio tvrdju da je takvim stavom dao zeleno svetlo izraelskoj vojnoj ofanzivi. Istovremeno je apelovao na Iran i Siriju da pomognu da se reši kriza. Kada se rešenje za Liban bude prihvaćeno, naglasio je britanski premijer, tada će biti veoma važno da se mirovni proces izmedju Izraela i Palestinaca obnovi i podrži.

“Ako ne budemo mogli da predjemo s reči na dela, to pitanje će ostati uzrok podela. Medjutim, još jedna stvar koju želim da naglasim jeste da se ova inicijativa ne može ostvariti bez podrške arapskog sveta. To znači jasnu privrženost rešenju koje predvidja postojanje dve države - ne samo održive palestinske države, već i postojanje bezbednog Izraela.”

Međutim, ako je suditi po stavu francuskog predstavnika u Ujedinjenim nacijama - sporazum nije tako blizu, jer razlike nisu baš neznatne.

Francuski ambasador Žan Mark de la Sablijer kaže da gubi poverenje u sposobnost Saveta bezbednosti da brzo usvoji rezoluciju o okončanju sukoba u Libanu.

Sporan je sled dodgadjaja koji bi doveli do prekida vatre. Sjedinjene Države žele da medjunarodne trupe budu poslate u tampon zonu pre proglašenja prekida vatre, ali su Francuzi, uz podršku Evropske unije, zauzeli stav da se prvo mora dogovoriti primirje.

U sredu je američki ambasador u UN, Džon Bolton, rekao da se razlike u stavu članica Saveta bezbednosti sužavaju, ali francuski ambasador Se la Sablijer tvrdi da je definicija prekida neprijateljstava i dalje problem.

Diplomate kažu da je Izrael voljan da prihvati primirje, ali pod uslovom da zadrži pravo da odgovori na svaki napad, čak i ako su medjunarodne trupe na terenu. Francuzi, koji će prema očekivanjima, biti na čelu medjunarodnih snaga, kažu da bi primirje isključivalo svaku odbrambenu akciju:

"Medjunarodne snage će biti poslate u tampon zonu gde samo libanska armija i medjunarodne snage imaju pristup. Mislim da smo saglasni oko toga, ali, kao što je Džon Bolton rekao - još moramo da diskutujemo o tome šta znači prekid neprijateljstava. Za Evropljane, stvar je veoma jasna. Mi mislimo da prvo moraju biti prekinuta neprijateljstva da bi zatim usledili priroda i status sporazuma umešanih strana u cilju postizanja održivog rešenja,“ rekao je ambasador De la Sablijer.

SAD, međutim, vjeruju da će Savjet bezbjednosti UN usvojiti rezoluciju o okončanju sukoba u Libanu do kraja nedjelje, ali zvaničnici kažu da je mnogo vjerovatniji scenario – usvajanje rezolucije početkom naredne sedmice. Kako iz Stejt Dipartmenta prenosi novinar Glasa Amerike, Dejvid Golast, američki zvaničnici će, ako to bude neophodno, na postizanju sporazuma raditi i tokom vikenda.

Odgovarajući na pitanja novinara o sporu sa saveznicima u vezi sa teksom rezolucije o okončanju sukoba u Libanu, portparol Stejt Dipartmenta, Šon Mekormak, rekao je da razlike nisu nepremostive:

"Kakvu dinamiku i raspored bi trebalo da imaju svi elementi i kako ih ukomponovati u sporazum i rezoluciju Savjeta bezbjednosti, nešto je o čemu se diskutuje. Radimo sa saveznicima i govorimo o istim elementima sporazuma, o zajedničkom tekstu", rekao je Mekormak.

On je dodao da državni sekretar Kondoliza Rajs u region šalje pomoćnika za bliskoistočna pitanja, Dejvida Velča, koji bi trebalo da razgovara sa svim zainteresovanim stranama. Njegov plan boravka nije preciziran.

Po riječima Mekormaka, Rajsova će se tokom vikenda pridružiti predsjedniku Bušu i njegovom savjetniku za nacionalnu bezbjednost Stivenu Hedliju, na ranču u Krofordu u državi Teksas, gdje će razmotriti sve pojedinosti novonastalih prilika. Rajsova i sekretar za odbranu Donald Ramsfeld već su odobrili plan na osnovu koga će po hitnom postupku SAD pomoći obuku i opremanje libanske armije čim se sukobi Izraela i Hezbolahove gerile okončaju.

Riječ je o operaciji koja će koštati najmanje milion dolara. Detalji se još razrađuju u Pentagonu. Sjedinjene države traže, kazao je Mekormak, da svaki mirovni sporazum mora da uključi punu implementaciju rezolucije 15-59 Savjeta bezbjednosti, kojom se isključuje vojno prisustvo Sirije u Libanu, potencira razoružavanje Hezbolaha i raspoređivanje libanskih vladinih snaga na granici prema Izraelu.