Već preko nedelju dana - dan za danom - izraelske rakete i artiljerijske granate padaju po teritoriji Libana, dok rakete tipa kaćuša obasipaju gradove i mesta u severnom delu Izraela. Izrael traži da mu se vrate dva vojnika koja je Hezbolah kidnapovao prošle nedelje i da se neutrališe opasnost koju ta ekstremistička grupa predstavlja za Izrael. Medjutim, izgleda da izraelski lideri sagledavaju taj konflikt u širem kontekstu.
Otmica dvojice izraelskih vojnika od strane Hezbolaha 12. jula i kidnapovanje još jednog vojnika, koje je sprovela palestinska milicija u Gazi nekoliko nedelja ranije, možda je izazvalo konflikt, ali izraelski i američki lideri jasno veruju da su ekstremisti postupili u skladu sa nalozima iz Sirije i Irana. Izraelski premijer Ehud Olmert je otvoreno ukazao na to u govoru pred parlamentom u ponedeljak naveče.
“Terorističke organizacije koje operišu iz Libana i Gaze nisu ništa drugo nego ispostave, koji rade po nalogu, podsticaju i uz finansijsku podršku vlada koje podržavaju terorizam, vlada koje se protive miru. Put zla se proteže od Teherena do Damaska.”
Premijer Olmert je optužio Siriju i Iran da podstiču probleme, koristeći Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi. Penzionisani izraelski general - major Jakov Amidror se slaže sa tom ocenom. On kaže da Sirija želi da obnovi svoj uticaj u Libanu, nakon što su njene trupe bile primorane da napuste tu zemlju pod pritiskom medjunarodne zajednice pre više od godinu dana. Što se tiče Irana, kaže on, u pitanju su medjunarodni pritisak i nuklearne ambicije te zemlje.
“Kada pogleda Iran i opasnosti od Irana koje su odgovor na nastojanja da mu se onemogući da postane nuklearna sila, pitate se kako će Teheran ostvariti tu svoju ambiciju? Pogledajte na ono čime Iran danas raspolaže -- njegovo najvažnije orudje je Hezbolah.”
General Amidror, inače direktor programa u jerusalimskom Institutu za savremene studije, koji važi za nezavisni i nestranački naučno-istraživački forum, smatra da je od presudne važnosti da se Izraelu dozvoli da, kao je rekao, završi posao u Libanu i da ograniči uticaj Damaska i Teherana. Jakov Amidror vidi taj konflikt u još širem kontekstu: u rata protiv terorizma i, kako se izrazio, u talasu ekstremnog Islama širom sveta koji je podstaknut političkim pobedama islamista i povlačenjem Izraela iz južnog Libana 2000. i iz Gaze 2005. godine.
“Uspeh Hezbolaha da potisne Izrael iz Libana, i uspeh Hamasa da potisne Izraelce iz Gaze, uspešna pobuna u Iraku u borbi protiv Amerikanca, uspeh Bin Ladena da preživi uprkos svim prognozama, nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. uspeh Hamasa na izborima za palestinsku upravu i tako dalje. Mislim da je rat u Libanu možda poslednja šansa da se zaustavi stihija radikalnog Islama.“
Medju onim koji se na slažu sa tom tezom je izraelski politički komentator Akvia Eldar iz liberalnog lista ”Harec“ koji vidi opasnost upravu u davanju širih ciljeva ovom konflikta.
“Vlada definiše ciljeve ovog rate dok je on u toku, i preduzima akcije koje bi mogle da budu, bojim se, isuviše ambiciozne.”
Eldar naglašava da niko ne dovodi u pitanje pravo Izraele da se brani od Hezbolaha. Najnovije ankete javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina izraelskih gradjana podržava vojnu akciju svoje vlade. Medjutim, Eldar upozorava da bi, ukoliko se Izrael zaglibi u dugotrajnom i brutalnom ratu, unutrašnja i medjunarodna podrška mogla brzo da nestane.