Pošto je predsednik Srbije Boris Tadić nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO najavio da će učestvovati u pregovorima najviših predstavnika vlasti u Beogradu i Prištini o budućem statusu Kosova, koje je za 24. jul u Beču zakazao izasanik UN Marti Ahtisari, portparol srpske Vlade Srđan Đurić izjavio je da je pregovarački tim dobio novi odgovor izaslanika UN Martija Ahtisarija na sugestije za pripremu prvog direktnog sastanka najviših zvaničnika vlasti Beograda i Prištine u Beču na kome će se razgovarati o statusu Kosova.
Premijer Vojislav Koštunica još nije odlučio da li će učestvovati u direktnim pregovorima Beograda i Prištine, a odluku će doneti posle konsultacija sa glavnim pregovaračima u državnom timu za pregovore o političkom statusu Kosova.
Portparol Vlade Srđan Đurić rekao je da će se predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Koštunica i šef diplomatije Vuk Drašković uskoro sastati i da će posle tih konsultacija, Koštunica odlučiti da li će prisustvovati prvom sastanku na najvišem nivou 24. jula u Beču. Đurić je istakao da je za Srbiju važno da se razgovori o budućem statusu Kosova pripreme na što bolji način kako bi se povećala šansa za kompromisno rešenje.
Bez detalja Akcionog plana
Osim budućnosti Kosovu, u Beogradu se govori i o akcionom planu saradnje sa Haškim tribunalom kao preduslovu daljih evropskih integracija Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić nije želeo da novinarima govori o detaljima Akcionog plana, ali je kao bitno naveo to što taj dokument prvi put predviđa određenu odgovornost i ozbiljnu koordinaciju državnih službi i predstavlja jednu celinu. Ministar Jočić smatra da Akcioni plan ne predviđa rok za završetak saradnje sa Haškim tribunalom, a predstavnica sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov izjavila je da je rok za izručenje haškog optuženika Ratka Mladića odavno prošao i da se može reći da je bio juče.
Bez dogovora u Beču
Zvaničnici UN objavili su da su na posljednjoj rundi pregovora u Beču, razlike u stavovima Prištine i Beograda umanjene, ali da dvije strane nisu postigle dogovor o decentralizaciji.
Beograd je tražio formiranje 12 novih opština sa srpskom većinom, dok je Priština ponudila pet novih i proširenje postojeće opštine Novo Brdo. Postizanju dogovora nije pomogla ni promjena forme pregovaranja, u kojoj su medjunarodni medijatori odvojeno razgovarali sa pregovaračkim delegacijama.
Predsjedavajući današnjim sastankom, ekspert za decentralizaciju u kancelariji Martrija Ahtisarija, Bernard Šlagek, ocijenio je da je za Beograd važno rješavanje pitanja kompetencija, dok je za Prištinu problematična asimetrična decentralizacija.
Po njegovim riječima, sjeverna Mitrovica je "ključno pitanje koje bi trebalo da se riješi" i da bi u tom procesu, pored dvije strane, trebalo da bude uključena i medjunarodna zajednica, odnosno Kontakt grupa. Postignuta je saglasnost da se razgovori o decentralizaciji nastave nakon sastanka 24. jula.
Priština: Nerealni zahtevi Beograda
U komentarima na neuspelu, poseldnju rundu pregovora u Beču, u Prištini se čuju kritike lokalnih zvaničnika na, Vesna Bojičić, “nerealne zahteve srpske strane”.
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu je kazao da se kosovska strana i po pitanju decentralizacije pokazala mnogo kooperativnijom od srpske, jer je tokom poslednjih razgovora na tu temu ponudila formiranje još dve nove opstine sa većinskim srpskim stanovništvom.
Srbi bi tako dobili 6 umesto 3 nove opštine, predviđene prethodnim planom.
“To je crvena linija preko koje ne možemo preći”, kazao je Sejdiu, ističući da i ”medjunarodna zajednica smatra da je kosovski plan za reformu lokalne vlasti na evropskom nivou, te da novi plan predstavlja poslednji moguć kompromis”.
Misljenje kosovskog predsednika dele i ostali albanski lokalni političari, saglasni da “glavni kamen spoticanja u pregovaračkom procesu predstavljaju neprimereni zahtevi zvaničnog Beograda po svim pitanjima”.
S druge strane lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju,Oliver Ivanović izjavio je za naš program da je “više nego očigledno da svi mnogo očekuju od direktnih pregovora obeju strana na najvisem nivou 24. jula u Beču i da je to “razlog što je sedma runda pregovora protekla bez ustupaka”.
Osim toga, portparol medjunarodnih vojnih snaga Pio Sabeta potvrdio je danas da će kao pojačanje već stacioniranim vojnim snagama na Kosovu narednih dana stići i nekoliko stotina vojnika iz jedinica za brzu intervenciju NATO-a.