Pojava interneta promenila je mnoge aspekte trgovanja na lokalnom i globalnom nivou, uključujući one malo verovatne - kao što je prodaja oštećenih automobila.
Novinar Glasa Amerike proveo je dan sa vlasnikom jednog auto-otpada kako bi se upoznala sa načinom na koji on sada vodi svoj biznis. Jedan od prodavaca traga za delom potrebnim jednoj auto-limarskoj radionici. Mušterije za auto-delove neprestano se javljaju. To je svakodnevna slika u auto-otpadu King Džordž, u istoimenom gradiću, u Virdžiniji.
”Mislim da danas nisam uspeo da nadjem ništa što bi mi odgovaralo.“
U zaposlenom prodajnom delu otpada, Rodžer Mur, član porodice koja već tri generacije drži otpade, kupuje slupane automobile čije delove će kasnije prodati za dobar profit.
”Kao desetogodišnjak odlazio sam sa dedom na aukcije za slupane automobile i igrao se ulazeći u prtljažnike.“
Ali Mur sada više ne ide na aukcije jer za to nema potrebe.
”U poslednjih par godina kupujemo automobile isključivo preko interneta“
To je naravno lakše, ali Mur kaže da ima i negativne strane.
”Prodat je kupcu iz Bolivije za 2850 dolara. Evo i jedne ponude iz Perua.“
Isuzu truper, model 2002. prodat je kupcu iz Perua.
”Ovo može da me iznervira. Kada mnogo ljudi učestvuje u aukciji cene rastu i to nije dobro za nas. Ranije sam učestvovao samo u jednoj aukciji na internetu, a sada u najmanje tri.“
Otkada su aukcije prešle na internet, američka oštećena vozila privlače ponude iz zemalja za koje Mur gotovo da nije ni čuo, kao što su Gvatemala, Nigerija, Gana, Jermenija, Litvanija, Ukrajina, Liban i Honduras. Den Oskarson je potpredsednik za marketing u firmi Insurance Auto Auctions, sa sedištem u državi Ilinois.
”Cene su zaista porasle u poslednjih par godina. Potražnja je ogromna. Sada prodajemo slupana vozila kupcima iz 65 zemalja. Hiljade njih učestvuje svake nedelje uživo na aukcijama preko interneta.“
Firma Pirs, koja prikuplja statistiku o uvozu i izvozu, kaže da je prošle godine 19 puta više slupanih vozila izvezeno preko američkih luka nego tri godine ranije.
”Slupana vozila odlaze u inostranstvo gde je radna snaga znatno jeftinija. Kada kombinujete to sa deviznim kursevima postaje veoma ekonomično da se vozila poprave i prodaju na stranim tržištima.“
Rodžer Mur je prestao da popravlja slupana vozila, pa njegovi mehaničari sada samo skidaju delove koji se onda prodaju lokalnim radionicama.
Kada se delovi poskidaju automobili se sabijaju u pneumatskoj presi. Rodžer Mur kaže da je zarada od prodaje metalnog otpada dobra.
”Ovaj biznis je još dobar biznis. Još može dobro da se zaradi. Ali danas je teži nego ranije.“
Biznismeni kao što je Rodžer Mur žive od tudje loše sreće - ili loših vozačkih navika - kojih će biti sve dok vozilima budu upravljali ljudi.