Kineski premijer Ven Djiabao je u Africi u okviru daljeg nastojanja Kine da proširi veze na afričkom kontinentu. Peking već uveliko usmerava pažnju na Afrku kako kineska ekonomija i energetske potrebe rastu.
Kineski premijer je potpisao niz sporazuma o trgovini, energiji i komunikacijama i obeležio pedesetu godišnjicu egipatsko-kineskih diplomatskih odnosa. U govoru preko prevodioca on je rekao novinarima u Kairu da je kineska apoljna politika bazirana na uzajamnoj dobrobiti:
”Kina visoko ceni razvoj ekonomskih i trgovinskih veza sa Afrikom i verujemo da, uzevši u obzir ono što smo videli danas, još uvek postoji veliki potencijal koji treba iskoristiti u daljim poslovnim vezama izmedju Kine i Afrike.“
On je demantovao ideju da kineski prodor u Africi preti stateškim interesima bilo koje druge zemlje, uključujući Sjedinjene Države. Ovo je drugi put za dva meseca da je jedan od visokih kineskih lidera posetio Afriku. Egipatski politički analitičar Abdel - Moneim Said iz Centra za političke i strateške studije ”Al Ahram“ kaže da Kina - najbrže rastuća svetska ekonomija - pokušava da proširi tržišta za svoje proizvode. Medjutim, on ističe da je važno pitanje - ne to šta Kina želi da prodaje u Africi, već šta želi da kupi - a to su nafta i prirodni gas.
”Kinezi imaju sve veće potrebe za energetskim izvorima. Oni ne mogu da zadovolje svoje potrebe i njihova zavisnost raste. Mislim da žele raznolike izvore nafte i ne žele da zavise isključivo od Zaliva i Irana već da se oslone i na afričke proizvodjače.“
Egipat nije veliki izvoznik nafte, mada ima velike količine prirodnog gasa. Medjutim, Said kaže da je odnos dve zemlje složeniji. Egipat je bio prva afrička država koja je uspostavila diplomatske odnose sa Kinom pre pedeset godina i stoga, kako on ističe, predstavlja neku vrstu kapije za ostatak kontinenta.“
Kineski lider je priznao da je Peking proteklih godina, nastojao da proširi veze sa Afrikom, razvojem trgovine i opraštanjem duga nekim od najsorimašnijih zemalja tog kontinenta. Grupe za ljudska prava su medjutim optužile Kinu da podržava neke represivne vlade u Africi, uključujući Angolu i Zimbabve. Neki zagovornici očuvanja prirodne sredine strahuju da bi nastojanje Kine da se domogne afričkih prirodnih resursa moglo da naruši ekološke standarde.