Sjedinjene Države apeluju na Severnu Koreju da ne testira raketu dalekog dometa i da se vrati šestostranim razgovorima o nuklearnom programu Pjongjanga. Američki zakonodavci su apelovali na Kinu da, kako je navedeno, izvrši veći pritisak na svog izolovanog suseda.
Portparol Bele kuće, Toni Snou, je rekao da se američki funkcioneri konsultuju, interno i sa drugim zemljama, o mogućnosti da Severna Koreja izvrši test dugometnog projektila.
”Sami Severnokorejanci su odlučili 1999. godine da će uvesti moratorijum na ovu vrstu testiranja, i očekujemo da ispoštuju taj moratorijum.“
On je apelovao na Pjongjang da se vrati takozvanim šestostranim razgovirma o severnokorejskoj nuklearnoj krizi. Ostavio je otvorenom mogućnost da se ”održe, kako se izrazio, paralelni razgovori koji bi mogli da obuhvate i neke diskusije sa Sjedinjenim Državama.“ Pored Sjedinjenih Država i Severne Koreje šestostrani razgovori obuhvataju Kinu, Južnu Koreju, Japan i Rusiju. Taj proces je počeo 2003. godine, ali su razgovori zastali od prošle godine. U medjuvremenu, portparol Bele kuće je dodao da bi severnokorejska raketna proba mogla da izazove eventualnu odmazdu Sjedinjenih Država, mada nije otkrio nikakve detalje.
”Ako oni obave taj test, moraćemo u tom trenutku da odgovorimo ispravno i na odgovarajući način.“
Republikanski senator Pet Roberts je istakao da je Vašington bio fokusiran na Iran i Irak tokom proteklih meseci. On je rekao da su novi izveštaji o mogućoj severnokorejskoj raketnoj probi za njega indikacija da severno korejski lider Kim Džong Il pokušava da privuče medjunarodnu pažnju.
”Jedina karta na koju on može da igra na svetskoj sceni je da učini nešto poput toga.“
Demokratski senator Dajen Fajnstajn je rekla da ne želi da neprijateljska Severna Koreja bude saterana u ćošak.
”Smatram da, što je više zemlja izolovana, to više ponašanje te zemlje postaje odmetničko i ona ima manje toga da izgubi. Mislim da se zbilja moraju primeniti veoma oštra diplomatija i veći pritisak od strane Kineza.“
Senator Fajnstajn je istakla da je nastojanje Južne Koreje da razgovara sa Severnom, poznato kao ”sunčana politika“ Seula, jedino koje ima pozitivan efekat. Ona je zaključila kako veruje da bi pravi pristup bilo postepeno otvaranje Severne Koreje, slanje hrane izgladnelim Severnokorejancima i njihovo upoznavanje sa drugačijim gledištima.