Postoji velika verovatnoća da oni koji sipaju gorivo u Čikagu ili Njujorku koriste upravo naftu iz bušotina u sklopu te platforme. Kako nafta odatle dolazi do rezervoara u našim automobilima je prva lekcija u serijalu «U potrazi za američkom naftom». Sve dok ljudi plaćaju, bušotine nastavljaju da pumpaju. Odakle – to uopšte nije važno.
Ko ne veruje da je američka ekonomija zasnovana na nafti i njenim derivatima, neka samo razmisli o tome da Ševron, druga najveća američka naftna kompanija, troši 40 miliona dolara dnevno samo na traganje za dragocenom tečnošću.
«Mnogi ljudi bi pitali zbog čega bi neko tražio naftu u ovakvoj sredini. E pa, priroda je odlučila da nafta bude baš ovde. Ako želite da vidite Grand kanjon onda odete tamo. Ako želite da nađete naftu, morate da idete tamo gde je ima», kaže Miki Drajver iz kompanije «Ševron».
Kada se otkrije nafta, onda sledi teži deo posla, koji zahteva mnogo znoja, čelika i inženjeringa. Obelisk u Vašingtonu je visok 170 metara. Emapajer Stejt u Njujorku - 381. Platforma Petroneus je skoro duplo viša, blizu 610 metara i predstavlja najvišu samostalnu strukturu na svetu, na čijem vrhu se konstantno nešto dešava.
Čak ni gnev prirode ne može da zaustavi bespoštednu težnju za sirovom naftom. Uragan Ajvan zatvorio je Petroneus na šest meseci. Cene benzina su skočile, ali je platforma popravljena. Danas ima 14 naftnih bušotina kojim se upravlja sa ove platforme, a zajedno sa još 4.000 drugih ona obezbeđuje milion i po barela dnevno. Svaki put kada se brojač pomeri novi rezervoar benzina na putu je za kopno. Međutim to je samo kap u moru, jer čak i sa ogromnim bušotinama, koje pumpaju danonoćno, Amerika pokriva samo 40 odsto potražnje.