1980-ih sve je promenio vokmen – prvi portabl muzički uredjaj, a taj trend je naredne decenije sledio diskmen. Oni su omogućili ljudima da slušaju kasete ili kompakt diskove dok su u pokretu, ali su bili glomazni i ne baš zgodni za nošenje.
Sada postoje MP3 plejeri, koji mogu da sadrže hiljade pesama a staju nam na dlan. Ti uredjaji menjaju razne aspekte muzičke industrije, a pre svega to kako potrošači kupuju muziku.
U današnje vrem, na sve strane možemo videti ljude sa prepoznatljivim malim slušalicama Ajpod plejera u ušima. Popularnost Ajpoda i drugih MP3 plejera dovela je do porasta prodaja muzike na Internetu – a u isto vreme nastavila je da opada prodaja u tradicionalnim muzičkim radnjama. No prodaja muzike na Internetu rapidno raste. Jedna od najpopularnijih «onlajn» prodavnica – Eplov «I Tunes» nedavno je saopštio da je do sada prodao milijardu pesama. Na Internetu je moguće kupiti samo jednu, ili nekoliko pesama, ili pak ceo album. Mnogi sada više vole da kupuju muziku na Internetu da bi dobili samo pesme koje žele.
«Rekla bih da sigurno 80% muzike kupim na Internetu. Možete da birate pesme koje želite tako da više ne želim da plaćam 12 dolara za tri pesme koje mi se svidjaju sa nekog albuma».
Dajana Hjug pohadja magistarske studije iz elektrotehnike na Univerzitetu Merilend. Do sada je kupila više od 120 pesama «onlajn», a Internet pomaže da njena muzička kolekcija prati nove tokove.
«Sa Internetom osećam da je muzika koju slušam mnogo aktuelnija. Svako od nas s vremena na vreme može da priušti sebi da kupi par albuma, ali ako mi se sada svidi neka popularna pesma, mogu da je odmah daunlodujem».
Rastuća popularnost muzike na Internetu izuzetno raduje zaposlene u muzičkoj industriji kao što je Dženi Engebretsen iz Američke asocijacije muzičke industrije – organizacije koja štiti intelektualnu svojinu i prava umetnika.
«Sada više nego ikada ranije vlada uzbudjenje u vezi sa muzikom kod fanova svih generacija. Ljudi slušaju muziku na Ajpodima, kompjuterima, mobilnim telefonima...»
Pre samo nekoliko godina, mnogi u muzičkoj industriji su pevali drugačiju pesmu, kriveći Internet za pad prodaje muzike zbog popularnih vebsajtova koji su omogućavali ljudima da na Internetu dele i razmenjuju pesme a da pri tome ne moraju da ih kupe. Medjutim, Dženi veruje da je industrija uspela da suzbije rast ilegalnog daunlodovanja muzike.
«Tužbe i parnice svakako su pomogle da se suzbije veliki rast ilegalne razmene muzike na Internetu. Situacija se kreće u dobrom smeru ali je svakako potrebno da se obavi još mnogo posla».
Kampusi na koledžima smatraju se žarištima muzičke Internet piraterije. Asocijacija za muzičku industriju saradjuje sa koledžima širom Amerike na edukaciji studenata o ilegalnom daunlodovanju i promovisanju legalnih alternativa.
Univerzitet Džordž Vašington u Distriktu Kolumbija bio je jedna od prvih škola koja je organizovala programe sa legalnim onlajn muzičkim prodavnicama I Tunes i Nepster kojima je studentima olakšano da na legalan način dodju do muzike sa Interneta.
«Ne moram nigde da idem da bih kupovao muziku. Mogu samo da je potražim na svom kompjuteru».
«Mogu da sama kreiram svoje kompilacije i biram pesme koje želim».
«Muzika je sigurnija u kompjuteru. Neko može da mi ukrade pojedinačni CD, ali ne mogu isto da urade sa kompjuterom».
Medjutim, novi način kupovine muzike ne dopada se baš svim studentima.
«Od prošle godine nisam daunlodovala muziku. Radije kupujem diskove».
Takva podrška je potrebna Čarliju Meningu, koji je menadžer nezavisne prodavnice u Vašingtonu. On priznaje da je skidanje muzike sa Interneta poremetilo njegov biznis, ali veurje da njegova radnja nudi nešto što se ne može naći na Internetu.
«Mi i dalje imamo prostor koji ljudi vole da razgledaju. Oni vole što fizički mogu da dodirnu, i uzmu u ruke diskove koji ih zanimaju».
Oni koji muziku skidaju sa Interneta priznaju da postoje loše strane takve kupovine, kada su im na raspolaganju milioni pesama, naročito kada na kraju meseca dobiju račun sa kreditne kartice.
«Ja imam opciju da se novac automatski skida sa kreditne kartice tako da zapravo ne razmišljam o ceni. Razmišljam kako želim ovu, ili ovu pesmu, a ne sabiram koliko sve to košta.»
Neki analitičari veruju da će, naredne decenije, 50% prodaje muzike biti obavljano preko Interneta.
