Dejtonskim sporazumom, sklopljenim 1995. godine, okončan je rat u Bosni i Hercegovini, ali je njime uspostavljena po mnogo čemu disfunkcionalna država tri medjusobno zavadjena naroda. Prošlog meseca, parlament Bosne i Hercegovine je sa samo dva glasa razlike odbacio ustavne promene koje su imale za cilj uspostavljanje čvršće države. Ali, bosanski funkcioneri i posmatrači i dalje gaje optimizam.
Američki diplomata Donald Hejs, bivši zamenik Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija u Sarajevu, mesecima je radio na podsticanju pregovora o reformama. Hejs kaže kako je uveren da će reforme biti usvojene:
”Mislim da je to proces koji će dovesti do izrade dokumenta o državnosti Bosne i Hercegovine, i to će se dogoditi. Bilo bi bolje da se to već desilo jer bi omogućilo sprovodjenje njihove želje da udju u evroatlantske institucije i da unaprede život svojih gradjana.“
U oktobru će u BiH biti održani parlamentarni izbori pa neki posmatrači smatraju da je od kritične važnosti da parlament usvoji ustavne reforme pre izbora. Član predsedništva BiH, Sulejman Tihić nedavno se u Vašingtonu sastao sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs i potpredsednikom Dikom Čejnijem. Posle tih razgovora Tihić je rekao da i on očekuje da će ustavne reforme biti usvojene:
”Iskoristio sam posetu Sjedinjenim Državama da zatražim pomoć za usvajanje ovih amandmana, jer su oni zaista u najboljem interesu Bosne i Hercegovine i njenih gradjana. Bili smo veoma blizu. Ta pomoć trebalo bi da stigne do kraja ovog meseca.“
Savetnik Helsinške komisije američkog Kongresa, Bob Hend, koji je često posećivao Sarajevo, takodje smatra da bi predložene reforme predstavljale značajan korak ka uspostavljanju funkcionalne države u Bosni. On dodaje da je potrebna brza akcija za njihovo usvajanje, jer bi predizborna kampanja mogla da preusmeri pažnju ka drugim problemima:
”Možda će šok posle odbacivanja reformi podstaći nastojanja i omogućiti ljudima da prebrode nesuglasice oko toga koliko daleko bi trebalo ići. Možda će ih to navesti da se vrate za pregovarački sto i krenu napred.“
Paralelno sa nastojanjima na reformi ustava, vlada Bosne i Hercegovine nastoji da uspostavi jedinstvenu vojsku i policiju. Bosanski lideri veruju da će im te mere pomoći da se pridruže Evropskoj uniji i NATO. Ali ako reforme ne budu usvojene, kretanje Bosne ka tom cilju verovatno će biti zaustavljeno.