Pre Drugog svetskog rata u Japanu je bilo oko 40 hiljada profesionalnih zabavljačica - takozvanih gejši. Danas ih ima samo oko hiljadu. Jednom godišnje u Japanu se održava specijalna maifestacija sa ciljem da se javnost upozna sa veštinom koja izumire.
Odevene u tradicionalni kimono, prefinjenih manira, gejše sviraju na trožičnom instrumentu šamisenu i graciozno izvode tradicionalne plesove. Ova dve hiljade godina stara tradicija ostala je takoreći neizmenjena. Na lice stavljaju specijalnu belu boju, a kosu povezuju u karakterističnu pundju.
Gejše su se pojavile sredinom osamnestog veka, a uslov za dobijanje zvanja bilo je ne samo široko obrazovanje već i veština pevanja i sviranja na raznim žičanim i usnim instrumenatima (šamisen, tuzumi), izvođenje tradicionalnih plesova, poznavanje literature i poezije kao i pravljenje cvetnih aranžmana. Siromašne porodice davale su žensku decu u specijalne, višegodišnje škole za gejše, ali su samo neke od njih postajale prave gejše. Taj običaj se izgubio, ali i današnje gejše čitavog života usavršavaju svoje veštine.
Natsue je svoju karijeru gejše počela u dvadesetoj, a posle četrdeset godina i dalje se usavršava.
”Gejša je nešto poput domaćice u zapadnom smislu, ali je prvenstveno umetnica, koja svojim veštinama animira klijente, razgovara sa njima, služi ih pićem i trudi se da im bude prijatno. U tome se sastoji naša profesija.“
Gejše se uglavnom pozivaju na privatne zabave koje se održavaju u tradicionalnim restoranima ili čajdžinicama. Iznajmljivanje gejše košta najmanje 400 do 500 dolara na sat, a obično se angažuju na 4 do 5 sati.
Vlasnik restorana, Šinićiro Šibaja, podseća se na nekadašnju japansku fasciniranost gejšama.
”Krajem devetnestog i početkom dvadesetog veka, prodato je na hiljade fotografija poznatih gejši. Posle Drugog svetskog rata, gejše nisu bile samo zabavljačice u restoranima već su snimale filmove i profesionalno se bavile pevanjem. Današnjim rečnikom govoreći, bile su zvezde.“
Za razliku od perioda pre početka Drugog svetskog rata kada je u Japanu bilo oko 40 hiljada gejši, 2003. bilo ih je samo hiljadu.
“Troškovi za poslovnu zabavu se sada oporezuju, a državnim funkcionerima je zabranjeno da ih izvode na večere. Institucija gejši je danas prevaziđena.“
U Kagurazaki, jednom od tokijskih četvrti za zabavu, udruženje gejši počelo je da održava godišnje predstave sa ciljem da probudi interesovanje javnosti za njihove veštine.
“Japanski ples sadrži gracioznost koju nemožete naći u drugim kulturama“.
Ove godine, 1200 ulaznica je brzo rasprodato, a publika je bila zadivljena i oduševljena onim što je videla.