Cena benzina je protekle nedelje naglo skočila. Predsednik Buš je apelovao na zakonodavce da učine više da bi se ublažila, kako se izrazio, “zavisnost Amerike od nafte”.
Cena nafte je protekle nedelje dostigla rekordno visok nivo na svetskom tržištu, popevši se na više od 75 dolara za barel. U nekim delovima Sjedinjenih Država, potrošači plaćaju više od 80 centi za litar benzina. Pojedini analitičari očekuju da će cene ovog leta još više da skoče, uprkos merama koje je najavio predsednik Buš da bi povećao zalihe nafte i ograničio rast cena. Sjedinjene Države koriste oko 25 odsto svetske nafte, odnosno skoro 21 milijardu barela nafte dnevno, od čega je oko 60 odsto uvezeno. Nigerija, Kanada, Venecuela i Meksiko, obezbeđuju Sjedinjene Države sa oko 11 miliona barela nafte dnevno, ili oko 50 odsto američkih potreba. Otprilike 15 odsto američke potražnje, ili oko 2,5 miliona barela nafte dnevno, dolazi sa Bliskog istoka. Mnogi analitičari tvrde da će zahtev predsednika Buša - da se smanji američki uvoz nafte, posebno sa Bliskog Istoka - biti teško ostvariv, s obzirom da potražnja prevazilazi zalihe na globalnom tržištu i zbog toga što je glavni izvoznik nafte Saudijska Arabija. Džejson Mark, analitičar u Savezu brižnih naučnika sa sedištem u Kaliforniji, smatra da je realno i veoma važno da Sjedinjene Države smanje svoju zavisnost od strane nafte, koja znatno opterećuje ekonomiju. Mark kaže da zemlja troši oko 24 milijarde dolara mesečno na uvoz nafte, što je polovina američkog spoljnotrgovinskog deficita.
“Šaljemo u inostranstvo svakog minuta oko 500.000 dolara da bismo kupili stranu naftu. To se odražava na naš trgovinski balans. Američki građani to plaćaju prilikom kupovanja benzina. To takođe ima dramatačne posledice za avio industriju. Gde god naša privreda koristi naftu, situacija je riskantna zbog njenih visokih cena.”
Medjutim, neki analitičari kažu da Sjedinjene Države nisu ništa posebno u pogledu zavisnosti od inostrane nafte i da se ne razlikuju, na primer, od Japana ili Evrope. Ekonomista u Centru za energetsku ekonomiju na Teksaškom univerzitetu, Mišel Fos, tvrdi da je uvoz nafte veoma mali deo veoma raznovrsne američke privrede.
“Naša privreda vredi 10 biliona dolara i izdaci za naftu su veoma mali deo te ekonomije. Svi to zaboravljaju. To je mali deo prihoda tipičnog domaćinstva, koji nije bitan. Za neke industrije, kao što je avio industrija, izdaci za gorivo predstavljaju veći procenat ukupne strukture izdataka. Međutim, za mnoge druge industrije, rashodi za gorivo su manji, nego, recimo, za radnu snagu ili druge troškove poslovanja.”
Neki analitičari ukazuju da osim saobraćajnog sektora, većina američkih industrijskih grana sada manje zavisi od uvozne nafte, posebno od nafte sa Bliskog istoka, što je počelo 1970-tih, kada su arapski poizvođači tokom arapsko-izraelskog rata,1973, smanjili isporuke nafte zapadnim zemljama. Danas se više od 50 odsto američke električne energije proizvodi u elektranama na domaći ugalj. Nastojeći da smanji zavisnost Amerike od uvozne nafte, dvojica američkih senatora - republikanac Ričard Lugar i demokrata Barak Obama - nedavno su podneli zakonski predlog pod naslovom “Američko gorivo 2006”, kojim se predviđa proizvodnja alternativnih goriva, kao što je etanol, kao i krediti za potrošače koji koriste efikasnija goriva. Prethodni Zakon o energetici koji je Kongres usvojio, takođe nudi određene olakšice da bi se ohrabrilo korišćenje alternativnih goriva u saobraćajnom sektoru. Međutim, kritičari tvrde da se tim zakonom obezbeđuju milijarde dolara za subvencije naftnim kompanijama i poreske olakšice, od kojih ima koristi industrijski sektor i vlasnici automobila koji troše mnogo benzina. Uprkos nastojanjima da se razviju alternativni energetski izvori, većina stručnjaka je saglasna da će nafta godinama ostati glavni energetski izvor američke privrede.