Pregovarački tim Prištine predložiće 4. maja u Beču, na poslednoj rundi pregovora o decentralizaciji, formiranje četiri nove opštine sa srpskom većinom. Najosetljivije i najotvorenije pitanje, medjutim, ostaje rešavanje statusa podeljene Mitrovice i to iz dva razloga. Prvo, zato što albanski lideri i većinsko stanovništvo smatraju da je Mitrovica jedinstven i neotudjivi deo kosovske teritorije, gde bi trebalo ukinuti sve paralelne srpske institucije i uspostaviti jedinstvenu administraciju, i drugo, što jeza Srbe i njihove predstavnike taj grad jedina urbana sredina u kojoj srpska zajednica ima garantovana građanska i ostala prava i neometan pristup institucijama.
Tvorac idejnog plana za rešavanje problema podeljene Mitrovice, koji podrazumeva stvaranje dve opštine pod patronatom međunarodnog administratora, Bajram Redžepi, u ekskluzivnom intervjuu za “Glas Amerike” pojašnjava razloge usvajanja pomenutog plana.
“Mi smo pokušali da realne zahteve Srba uklopimo u ovaj plan. Nema idealnog rešenja, ali ovaj plan predstavlja kompromis. Lideri Srba smatraju da je Mitrovica jedina urbana sredina, gde oni neometano žive. Prvobitni plan težio je stvaranju dve administrativne jedinice, u okviru jedne opštine. Međutim, severni deo grada biće opština, kao i sve ostale sa administrativno-izvršnim bordom, sastavljenim od nekoliko članova i na čelu sa međunarodnim administratorom i policijskim komesarom”, kaže Redžepi.
Za potpunu realizaciju plana i njegovu održivost, prema Redžepijevom mišljenju, neophodno je ispoštovati mnoge faktore.
“Kao preduslov uspehu neophodna je i potpuna sigurnost, odnosno rad međunarodne i lokalne policije, uz podršku KFOR-a, bez mogućnosti rada nekih drugih grupa. Takođe, sloboda kretanja i poštovanje prava na privatno vlasništvo moraju biti zagarantovani”, dodaje Redžepi.
Unutrašnja organizacija buduće severne opštine i eventualna saradnja sa zvaničnim Beogradom zavisiće od tamošnjih struktura, pojašnjava Redžepi i zaključuje:
“Što se tiče obrazovanja, ono će ostati u rukama Srba, kao i zdravstveno osiguranje, ali i pristup tamošnjoj bolnici, koju će voditi Srbi. Srbija može, ako hoće da pomaže u izgradnji bolnica, puteva, infrakstrukture, ali će i isplaćivati plate zaposlenima”.