Guverner Kalifornije, Arnold Švarceneger, rekao je da će njegova država preuzeti vodjstvo u smanjenju posledica globalnog zagrevanja, ali kritičari upozoravaju da će to samo pomoći drugim zemljama koje nemaju slične zakone o zaštiti prirodne sredine.
Zakonodavci u Kaliforniji nadaju se da će uspeti da ograniče potencijalnu štetu od globalnog zagrevanja time što će naterati poslovne kompanije da do 2020. godine smanje emisije gasova koji dovode do zagrevanja na nivo od 1990. Ukoliko ovaj zakonski predlog bude usvojen, član kalifornijskog zakonodavnog tela, Fren Pevli, kaže da će biti najstroži u Americi.
«Morate da pošaljete signal tržištu da to zaista mislimo.»
Pevli dodaje da postoji valjan razlog za to. Kalifornija kao najmnogoljudnija država u Americi je 12-i po redu zagadjivač na svetu. Industrijska postrojenja i elektrane su odgovorni za 43 odsto zagadjenja, dok 40 odsto potiče od izduvnih gasova automobila. Mada se naučnici slažu da svet postaje sve topliji, meteorolog Džen Nal kaže da osnovni razlog i dalje predmet debate.
«I dalje je otvoreno pitanje – koji procenat problema potiče od prirodnih varijacija, a koji je posledica ponašanja ljudi.»
Kritičari ove mere kažu da činjenica da je jedna država u Americi usvojila ograničenja neće zančajnije izmeniti globalne temperature i da će učiniti Ameriku manje konkurentnom. Drugi tvrde da će neposredni rezultati biti više cene energije i manji prihodi od investicija u Kaliforniji. Alan Zeremberg, iz kalifornijske privredne komore, kaže da će ovaj zakon naneti štetu poslovnim kompanijama koje će biti prinudjene da prebace deo troškova na potrošače ili da se presele u druge države.
«Ne mož da usvajate prozvoljna ograničenja u proizvodnji a da ne vodite računa o troškovima.»
Studija koja je izradjena u okviru pripremanja ovog zakonskog predloga predvidja da će troškovi njegove primene iznositi 7,9 milijardi dolara. Grupe za zaštitu životne sredine pozdravljaju ovaj pokušaj Kalifornije dok predstavnici industrije kažu da će koristi imati zemlje sa manje restriktivnim merama, poput Kine i Indije. Zakonski predlog je po sadržaju sličan Protokolu iz Kjota koji poziva na značajno smanjenje emisija gasova koji dovode do zagrevanja do 2010. godine. Predsednik Buš, koji je odbio da potpiše ovaj sporazum, tvrdi da bi njegova primena značila ukidanje najmanje pet miliona radnih mesta u SAD.