Teroristički čin je naizgled, lako prepoznatljiv. Uprkos zakonima i medjunarodnim pretnjama koje definišu terorizam kao kriminalno ponašanje, mnogi ljudi imaju sopstvenu percepciju o tome šta predstavlja terorizam.
Šema je poznata. Prvo se odigra bombaški napad ili drugi akt nasilja. Zatim neka grupa često izda, takozvani,”kominike“,kojim priznaje odgovornost za napad. U medjuvremenu, vlasti i društvo u celini bave se pitanjem - smrt ili uništenje. Terorizam može da se desi bilo gde i obično dolazi u formi iznenadnog napada. U iračkom gradu Samari je februara meseca razneto čuveno šiitsko svetilište. Na indonežanskom ostrvu Bali, oktobra meseca u napadu trojice bombaša samoubica poginulo je 20 ljudi. U Londonu, bombe su raznele tri stanice podzemne železnice i autobus prošlog jula. U Sjedinjenim Državama izvršeni su napadi 11 septembra 2001.godine. Analitičar Brajan Džekson iz vašingtonske korporacije Rend kaže da uprkos tome što se ciljevi brojnih terorističkih grupa možda razlikuju, postoji zajednička veza između tih nasilnih dela.
”Terorizam je psihološko oružje. Njegov cilj je da izazove strah i da putem straha utiče. Tako se ranjavanjem nekih pripadnika zajednice, uzrokuje strah širom zemlje, da bi stanovništvo izvršilo pritisak na vladu da promeni svoje odluke.“
Upravo to se dogodilo u Španiji pre dve godine kad je, zbog niza eksplozija u prigradskim vozovima, za koje je odgovornost preuzela Al Kaida, pala konzervativna vlada koja je poslala snage u Irak da bi na vlast došli Socijalisti koji su obećali povlačenje španskih snaga iz Iraka. Mada se većina stručnjaka slaže da je pojam terorizam pre politički no pravni termin, u medjunarodnim sporazumima se nastoji da se krivična dela vezana za terorizam stave u pravni kontekst. Te definicije variraju po obimu i sadržaju. Nezakonito posedovanje oružja i eksploziva kao i uništenje vlasništva američke vlade su samo neki od terorističkih zlodela obuhvaćenih američkim federalnim zakonom. Bez obzira kako se zakonom definiše terorizam Brent Heminger iz nezavisnog Centra za teroristička istraživanja navodi:
”Ako na ulicama Vašingtona pitate 10 Amerikanaca šta je terorizam, dobićete 10 različitih odgovora. Percepcija svakog pojedinca o tome ko su “borci za slobodu“ a ko “teroristi“ je različita. Osamdesetih godina teroristi u Centralnoj Americi su zapravo bili naši ”borci za slobodu.“
Neki ljudi su branili Irsku republikansku armiju u Severnoj Irskoj kao deo legitimnog nastojanja da se ujedine Irska i istoimena regija pod britanskom upravom. Slična opravdanja su izneta u slučaju nasilja čečenskih i šri-lankanskih separatista. Percepcija o terorizmu takodje može biti oblikovana religijom. Neki ljudi tvrde da sveta pisma njihove vere sadrže pasuse koji opravdavaju nasilje - i to uprkos činjenici da većina religija navodi da je ubijanje nevinih neprihvatljivo. Analitičar Brajan Džekson iz korporacije REND smatra da sve brojnije žrtve terorizma odražavaju pokušaj počinilaca da svojim zlodelima ostave što dublji trag. S druge strane analitičar Centra za odbrambenu informatiku Stiven Velš ističe:
”U nastojanju da obustavimo terorizam, moramo se pozabaviti aktivnostima poput finansiranja, planiranja i podstrekivanja nasilja.“
Te aktivnosti, potpomognute savremenom tehnologijom kako bi se prikrile kretnje i komunikacije, čine globalni rat protiv terorizma sve kompleksnijim i težim. Medjutim, Sjedinjene Države i druge zemlje tvrde da neće biti osujećene u nastojanjima da poraze teroriste.