Časopis “Fortune” – što u prevodu znači bogatstvo – za teme svojih tekstova često ima adekvatne ličnosti - koje imaju jako puno para. Ipak, taj poznati američki list nedavno se pozabavio i onim običnim, vrednim radnicima, koji poput pčela radilica, ceo svoj radni vek provode u malom prostoru – koji se na engleskom zove “cubicle”.
Kako su male američke firme rasle i povezivale se, tako su nastajale moderne korporacije– što je pojam koji je postao popularan tokom 50-tih godina prošlog veka. Zaposleni u tim poslovnim džinovima u SAD su obično sedeli za redovima kancelarijskih stolova, u velikim bučnim prostorijama. A onda je, 1968. godine, časopis “Fortune” objavio priču o mladom industrijskom dizajneru Robertu Propstu, iz države Oregon, koji je smislio kancelarijski “cubicle”. U pitanju je takozvani “sistemski ili modularni nameštaj”, odnosno metalne kancelarijske pregrade, sa ugrađenim stolovima i policama – ali bez vrata.
Sve je naravno lako promenljivo, a cilj je bio da se zaposlenima u velikim firmama pruži maker malo privatnosti. Ideja je oberučke prihvaćena, pa su kancelarijski lavirinti postali sve-prisutni. Utisak je bio da svi zaposleni niže od potpredsednika kompanije rade u tim malim kancelarijskim kutijama, međusobno identičnim – osim onih ličnih detalja kao što su slike porodice ili kućnog ljubimca. Vremena se menjaju, pa se većina firmi danas gadi prisustva klubikla i smatraju ih simbolom uravnilovke, a njihove stanare klonovima i robotima. Čak i sama ideja privatnosti nije bila uspešna, pošto susedi nisu mogli da izbegnu da slušaju telefonske razgovore kolega. Mnogi su pokušavali da sterilne kjubikle ožive i humanizuju. Tako je karikaturista Skot Adams predložio takozvani “savršeni kjubikl” koji je korisnicima pružao mogućnost da promene vrstu poda ili osvetljenje. Iako su stanari mogli da dodaju čak i akvarijum sa ribicama – kutija je i dalje ostajala kutija. Otac kjubikla Bob Propst, pre svoje smrti 2000, rekao je prijateljima da je celog života žalio što je izašao u javnost sa tom idejom. On je primenu svog pronalaska nazvao “monolitnim ludilom”.