Neki analitičari vjeruju da će kampanja, uprkos najavama oba bloka da će nastupati isključivo sa pozitivnim predreferendumskim porukama, biti izuzetno prljava. Direktorka američkog Nacionalnog demokratskog instituta u Crnoj Gori, Liza Meklejn, već sedam godina sarađuje sa politčkim subjektima u Crnoj Gori. U eksluzivnom razgovoru za Glas Amerike, sa našim Alenom Mlatišumom, ona kaže da put do čistog, poštenog i otvorenog referendumskog nadmetanja vodi preko potpisivanja Sporazuma o ponašanju političih subjekata tokom kampanje.
Meklejn: Ljudi će poslušati politčke lidere i dosta toga zavisi od poruka tih lidera. Ako lideri žele da kampanju učine prljavom, oni to mogu, ali politički lideri su jednoglasno usvojili zakon i saglasili se sa učešćem u referendumskom procesu i stoga mislim da imaju odgovornost da kampanja prođe sa najmanje moguće tenzija. Treba dakle učiniti sve da se na referendumu odlučuje, bez tenzija i u otvorenoj atmosferi. NDI sarađuje sa lokalnim Centrom za demokratsku tranziciju koji sada pokušava da dvijema stranama ponudi Sporazuma o ponašanju tokom kampanje, kojom će se obavezati da neće biti govara mržnje, provokacija i svega onoga što bi moglo da podigne tenzije. Takav sporazum bi bio vrlo koristan jer bi lideri glasačima poslali poruku da žele da oni svoju odluku donesu u atmosferi bez tenzija.
Glas Amerike: Kako vidite ulogu medija u referendumskom procesu. Koliko mogu da doprinesu ili odmognu stvaranju atmosfere bez tenzija...
Meklejn: Mediji svakako mogu da doprinesu relaksiranijoj predreferendumskoj atmosferi i ono što bi mediji u CG mogli da rade jeste da obje opcije predstavljaju podjednako i na identičan način – bilo da se radi o komentarima ili direktnom prenošenju stavova jedne ili druge opcije, tako da ljudi osjete da mediji izvještavaju fer i izbalansirano i da niko ne osjeća da je zapostavljen ili loše medijski tretiran.
Glas Amerike: Jedan od načina da se dođe do birača u maloj državi kakva je Crna Gora jeste i direktan lični kontakt - takozvana kampanja od vrata do vrata. Međutim, ovih smo dana vidjeli i jedan kontroverzan snimak koji upozorava na moguće zloupotrebe. Šta vi o tome mislite.
Meklejn: Činjenica je da imate ogromnu mogućnost da poruku prenesete direktno – u kontaktu sa biračima. U Americi je to izuzetno teško jer se tu radi o 23 miliona birača. Ako imate dovoljno aktivista – to je u Crnoj Gori zaista izvodljivo. Lični kontakt sa biračima ima daleko veću snagu od poruka koje se šalju putem medija. To znaju i akteri procesa u Crnoj Gori i već su najavili da će kampanja “od vrata do vrata” biti glavna aktivnost u njihovim predreferendumskim promocijama. Ta vrsta kamapanje nije zloupotrijebljena, jer svako ima pravo da kaže glasajte za nezavisnost Crne Gore ili zajednicu sa Srbijom iz tog i tog razloga. Sasvim druga stvar je kada vršite pritisak na ljude ili nudite poklone. To je nešto što je regulisano zakonom koji to zabranjuje. Zakon o referendumu ima i neke ekstra provizije kojima se pokušava osigurati da ne bude kupovine glasova...
Glas Amerike: Rezultat referenduma svakako nećemo znati sve do 22. maja. Nedavna anketa Marten borda predviđa da će za nezavisnost glasati većina, ali nešto manje od 55 odsto izašlih. To je rezultat koji neko naziva “sivom zonom”. Da li možete da predvidite šta bi se dešavalo u slučaju da rezultat bude u toj zoni.
Meklejn: Na to pitanje ne mogu odgovoriti. Da li postoji ta siva zona – saznaćemo kad budemo znali rezultat. Moj savjet objema stranama je – vodite kampanju da pobijedite. Za unioniste to znači 50 odsto plus jedan, za suvereniste 55 odsto plus jedan. Bolje će biti ako imamo jasnog pobjednika jer sve u tzv. sivoj zoni nije ničija pobjeda. Ako rezultat bude u toj zoni, taj most ćemo prelaziti kad do njega dođemo.
Glas Amerike: Međunarodni medijatori, u prvom redu izaslanik Havijera Solane, Miroslav Lajčak, ali i drugi funkcioneri Evropske unije tražili su da se o odnosima Srbije i Crne Gore razgovara bez obzira na ishod referenduma. Nekome to politički koristi, nekome ne. Razgovora Beograda i Podgorice prije referenduma po svemu sudeći neće biti – što ostavlja dilemu da li Beograd, Podgorica ili međunarodna zajednica znaju kakav će scenario 22. maja stupiti na snagu - u slučaju svakog specifičnog rezultata.
Meklejn: Bilo bi lijepo kada bi se razgovaralo o odnosima Srbije i Crne Gore i prije referenduma, i kada bi se znalo šta slijedi u svakom od scenarija, ali postoji i nešto što je sfera političkog djelovanja i odlučivanja. Tako da je, u tom kontekstu, razumljivo da neko želi razgovore, a neko ne. To nije idealna situacija. U idealnom svijetu imali bismo crno bijelu sliku i izbor ili-ili. Ovako imamo različite nijanse, koje utiču na opredjeljenje. 3.16.09... Političke stranke ne objavljuju javno sve svoje planove, ali se ja nadam da svaki pametan političar, i iz vlasti i iz opozicije, ima već razrađene postreferendumske scenarije.
Glas Amerike: Da li mislite da EU, koja aktivno učestvuje u procesu, ima plan za dan nakon referenduma.
Meklejn: Nadam se. Mislim da ima plan.