Prošle godine svet je saznao da Francuska ima problem. Ta zemlja nije uspela da socijalno integriše potomke imigranata koji su stigli pedesetih i šezdesetih godina iz zemalja poput Alžira i Tunisa.
Prošlog oktobra, taj neuspeh je eksplodirao, kad su stotine nezaposlenih mladića, pretežno Afrikanaca i Arapa, izazvali nemire, tražeći okončanje rasne i etičke diskriminacije koja, kako oni kažu divlja u francuskom društvu. Mnoga istorijski homogena evropska društva se bore sa problemom kako absorbovati imigrante i njihovu decu.
Tokom samo jedne decenije, Irska se od izvoznika pretvorila u uvoznika stanovnika. Iz te zemlje se u Ameriku odselilo više od milion ipo imigranata izmedju 1845. i 1860. godine. Iseljavanje se nastavilo do duboko u dvadeseti vek. Ali sada je Irska dom za oko četiri stotine hiljada imigranata, čak i iz Kine i Južnoafričke Republike, kojii čine oko deset posto populacije. Pol Kalen piše o imigraciji za dnevnik ”Irish Times“.
”To je uglavnom ekonomski rast. Širom sveta pročulo se da je Irska mesto gde se može naći posao pa su mnogi pohrlili ovamo da bi ga našli.“
Irska vlada je od sredine do kraja devedestih bila preplavljena zahtevima za azil. Pol Kalen kaže da mnogi podnosioci zahteva nisu potpadali pod zvaničnu definiciju Ujedinjenih nacija za izbeglice, jer nisu bili izloženi političkom progonstvu u njihovim zemljama. Medjutim, bili su siromašni i podnosili su zahtev za azil jer je to bio jedini način da se dobije pristup irskom životnom standardu.
”Do sada je verovatno prihvaćena činjenica da su mnoge pridošlice u Irsku devedesetih bile u kategoriji ”ekonomskih migranata“. Medjutim, oni su podnosili zahteve za azil ne obazirući se na sporost u obradi zahteva jer, nakon svega, Irska nikada ranije nije iskusila priliv tako velikog broja azilanata.“
Ponekad bi prošlo i pet godina do rešavanja zahteva, do kada bi mnogi azilanti već pustili korenje, pronašli zaposlenje, pa čak i stekli porodicu. Irska vlada im je dopuštala da ostanu jer nije imala infrastrukturu da učini bilo šta drugo. Pol Kalen kaže da je njihov priliv imao i pozitivan i negativan uticaj na irsko društvo.
”Nema sumnje da je priliv imigranata pomogao naš ekonomski bum. Nije ga kreirao, ali ga je održao. Negativna strana je - što je mislim jasno - da imigranti drže nadnice na niskom nivou, što pogadja irske radnike.“
Pol Kalen dodaje da je antagonizam do sada bio relativno blag, jer su mnogi u Irskoj suviše zauzeti poslom. Medjutim, on strahuje od onoga što bi se moglo dogoditi kad dodje do usporavanja privrednog rasta.