Razgovori delegacija Beograda i Prištine o decentralizaciji Kosova završeni su, kao što je očekivano, bez konkretnih dogovora, ali je uspeh da je došlo do direktnog susreta i usaglašavanja stavova u nekoliko tačaka, rekao je posle dvodnevnog sastanka zamenik izaslanika UN za statusne pregovore o Kosovu, Alber Roan.
Roan, koji je predsedavao sastankom kojim su i formalno počeli pregovori Beograda i Prištine o budućnosti Kosova, najavio je da će sledeći sastanak biti održan 17. marta u Beču.
Tema tog sastanka, na kome će učestvovati delegacije u sličnom sastavu, biće finansiranje opština, međuopštinska saradnja i veze srpskih opština sa Beogradom, najavio je Roan na konferenciji za novinare. U medjuvremenu, rekao je austrijski diplomata, eksperti Ujedinjenih nacija posetiće Beograd i Prištinu.
Roan je podsetio da je finski diplomata Marti Ahtisari po naimenovanju za specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu, odlučio da najpre pokuša da se postigne dogovor Beograda i Prištine o konkretnim, praktičnim pitanjima. Tako je najpre održan sastanak o decentralizaciji, a planirani su i razgovori o zaštiti verskih objekata, zaštiti manjina, imovinskim pitanjima, dugovanjima i ekonoskim pitanjima, kao i o produžetku medjunarodnog prisustva posle odluke o budućem statusu.
Delegacije vlada u Beogradu i Prištini su na dvodnevnom sastanku utvrdile da o pojedinim pitanjima imaju zajednička vidjenja, rekao je Roan. Decentralizacija, prema njegovim rečima, treba da približi administraciju gradjanima i ujedno stvori preduslove za bezbedan život manjina, posebno srpske. Roan je rekao da podržava novo crtanje opštinskih granica na Kosovu, što traži Srbija.
"Nismo očekivali konkretne rezultate sa ovog skupa, već samo približavanje stavova, u čemu smo i uspeli", kazao je austrijski diplomata.
Roan je, odgovarajući na pitanja novinara, kazao da je cilj Martija Ahtisarija da se pitanje statusa reši još tokom ove godine.
Šef delegacije Prištine na razgovorima u Beču Ljutfi Haziri izjavio je da će mere koje budu dogovorene stupiti na snagu tek po proglašenju nezavisnosti Kosova. Početak razgovora je, prema rečima Hazirija, priprema za put Kosova ka nezavisnosti.
"Nezavisno i slobodno Kosovo bi donelo slobodu i stabilnost svim gradjanima", podvukao je on. Haziri je kazao da se o cilju većinskog albanskog stanovništva, a to je dostizanje suverenosti u sadašnjim granicama Kosova - ne može diskustovati.
Može se, medjutim, razgovarati o reformi lokalne vlasti i Priština se zalaže za funkcionalnu i efikasnu administraciju, kazao je on. Mere koje budu dogovorene, isto tako, stupiće na snagu tek po proglašenju nezavisnosti, rekao je Haziri.
Priština, prema njegovim rečima, neće prihvatiti nikakve paralelne strukture.
Članovi srpske delegacije ocenili su da je važno što je u Beču došlo do direktnog kontakta predstavnika Beograda i Prištine.
Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen izjavio je da na dvodnevnom skupu o decentralizaciji na Kosovu održanom u bečkoj palati "Daun Kinski" nije postignut nikakav dogovor, ali da su dve strane imale priliku da bolje razumeju jedna drugu.
"Oduvek smo bili za direktne pregovore, jer smatramo da šatl-diplomatija ne može da donese rezultate zbog prevelikih razlika", rekao je Kojen na konferenciji za novinare.
Srpska delegacija je, prema njegovoj oceni, "na jasan i ubedljiv način" iznela svoju platformu za reformu lokalne vlasti. Ta platforma, kako je rekao, "nije bila dovoljno poznata medjunarodnoj zajednici i kosovskim Albancima". "Oni su videli da su (srpski) zahtevi realni", ocenio je savetnik predsednika.
Kojen je istovremeno kritikovao platformu sa kojom je izašla delegacija kosovskih Albanaca, ocenivši da je ona "suviše deklarativnog karaktera".
"Zato je predloženo da se, pored sastanka u Beču, nastavi i diskusija u okviru užih grupa, gde bi se razgovaralo o spornim pitanjima", objasnio je Kojen.
Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić je od tema o kojima je razgovarano izdvojio nadležnosti koje bi opštine imale posle decentralizacije.
"Zaključak ovog sastanka je da se razgovori nastave. Razgovarali smo o opštim pristupima, posebno o nadležnostima koje bi decentralizovane opštine imale. Dogovorili smo da se ponovo sastanemo, jer nismo iscrpili sve teme", kazao je savetnik premijera.
Samardžić je naglasio da osnivanje novih opština sa srpskom većinom podrazumeva "redizajniranje" Kosova.
Ereli: Rešenje zasnovano na zaštiti manjina
Rešenje za Kosovo treba da bude zasnovano na zaštiti prava manjinskog stanovištva, kao i da ga prihvate svi stanovnici tog područja, izjavio je portparol Stejt departmenta Adam Ereli.
"Oni su (u protekla dva dana u Beču) razgovarali kako decentralizacijom vlasti može da se bolje zaštite prava kosovskih manjina i poboljša rad javnih službi za sve gradjane Kosova", rekao je Ereli.
Portparol Stejt departmenta je kazao da narednih nedelja očekuje dalje sastanke o decentralizaciji. Naredni sastanak delegacija Beograda i Prištine biche održan 17. marta.
Janković: Bez nametanja rešenja
Savetnik premijera Srbije, Vladeta Janković, ocenio je da će početak razgovora u Beču pokazati koliko srpska delegacija može da postigne na predstojećim pregovorima o statusu.
"Pitanja statusa moraju biti rešavana naporedo s pitanjima standarda. Drugim rečima, tu ne mogu biti unapred donete odluke tipa Kosovo je nezavisno, pa onda rešavati standarde, uključujući decentralizaciju, od koje svi standardi zavise. To je ono oko čega se razilazimo, a mi se nadamo da će ovde albanskoj strani biti jasno stavljeno do znanja da ne može do kraja da istera svoje isključive i nerazumne zahteve", rekao je Janković, ponovivši kako je svako nametnuto rešenje neprihvatljivo i kako će, u tom slučaju, odgovarajuću odluku o tome dati Vlada i Skupština Srbije.
Nezavisan privredni entitet
Borut Šuklje, bivši ambasador Slovenije u Srbiji i Crnoj Gori, u listu Finance navodi da bi Evropska unija Kosovu priznala status nezavisnog privrednog entiteta s kasnijom evropskom vizijom.
"Taj predlog, koji je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izneo tokom posete Prištini, mogao bi biti tačka nekakvog vremenskog kompromisa za Kosovo. Dok predsednik Srbije Boris Tadić govori o 20 godina potpune autonomije za Kosovo, Barozo govori o nezavisnom privrednom entitetu s neodređenim vremenskim rokom jer rešenje za Kosovo možda leži u okviru EU, gde granice imaju manji značaj", piše Šuklje.
"U razgovoru s novim predsednikom Kosova Fatmirom Seljdiuom verovatno je bila izrečena najvažnija misao, da će EU aktivno pomagati u rešavanju privrednih teškoća u Pokrajini i uključivanju Kosova u regionalnu zonu slobodne trgovine Zapadnog Balkana, a da će Pokrajina biti definisana kao područje s posebnim trgovinskim, poreskim i carinskim režimom", navodi slovenački diplomata.