Kontroverza oko unutrašnjeg špijuniranja kao dela rata protiv terorizma nastavlja se u Vašingtonu i obe glavne političke partije sada vide to kao jedno od pitanja na izborima za Kongres u novembru.
Opozicione demokrate govore o tome kao predsednikovom programu za špijuniranje u zemlji. Bela Kuća više voli da ga naziva prisluškivanjem terorista. Ubrzo posle terorističkih napada u Sjedinjenim Državama , predsednik Buš je dao ovlašćenje Nacionalnoj agenciji za bezbednost da prisluškuje komunikacije onih za koje se sumnja da su povezani sa teroristima, zaobilazeći time zakon iz 1978. godine kojim se vlada obavezuje da pribavi sudski nalog pre nego što prisluškivanje počne. Predsednik Buš tvrdi da ima ovlašćenje da zaobidje zakon iz 1978. na osnovu svoje ustavne obaveze da štiti zemlju i na osnovu odluke Kongresa kojom je odobrena vojna akcija protiv Avganistana, posle terorističkih napada 11. septembra 2001. Mnogi, iako ne svi, republikanci brane predsednikov domaći program za prisluškivanje. Senator Džon Kajl iz Arizone.
«Rat protiv terorizma ima ogromnu važnost. ,Prema mom mišljenju teško je preuveličati važnost borbe sa tim neprijateljem pa je po svemu sudeći, taj program stvarno važan».
U stvari, mnogi republikanci veruju da bi njihova odbrana unutrašnjeg programa špijuniranja mogla da im pomogne u novembarskim izborima za Kongres, na kojima se nadaju da će zadržati većinu u oba doma. Potpredsednik Dik Čejni nedavno je govorio pred grupom konzervativnih aktivista u Vašingtonu.
«U najmanju ruku ova debata je potvrdila kakav je naš stav po tom pitanju. Pred skorašnje važne izbore, ljudi treba da znaju kako mi posmatramo najvažnija pitanja nacionalne bezbednosti».
Mnoge demokrate, pa čak i neki republikanci, dovode u pitanje legalnost predsednikove odluke da izbegne zakon iz 1978. godine i dozvoli prisluškivanje bez sudskog naloga. Demokratski senator Džek Rid, iz Rod Ajlenda, govorio je na TV mreži FOKS u nedelju.
»To je trebalo staviti na glasanje u Senatu. Ako predsednik smatra da mu je bilo potrebno ovlašćenje da to uradi, to ovlašćenje dolazi iz Kongresa, koji o tome odlučuje na dvostranački i dvodomni način i onda je to ovlašćenje odbranjivo pred sudom».
Uoči izbora u novembru demokrate pripremaju kontranapad na republikanske optužbe da su slabi po pitanju nacionalne bezbednosti. Senator Hilari Klinton iz države Njujork.
«Suprotno izreci Frenklina Ruzvelta da ne moramo da se bojimo ničega osim samog straha, sve što smo dobili od republikanaca jeste strah, pa ćemo nastaviti da igramo na kartu straha».
Politički analitičari slažu se da će kontroverza oko unutrašnjeg špijuniranja postati jedno od izbornih pitanja. Ali, oni takodje primećuju da je rasprava o gradjanskim slobodama i bezbednosti stara koliko i američka Republika. Leri Sabato je direktor Centra za politikologiju na Univerzitetu države Virdžinija.
«U nekom smislu to je nerešivo. Treba da dostignete neku vrstu razumne ravnoteže izmedju prava pojedinca i bezbednosti. To nije lako uraditi. Mi se i stalno vraćamo na tu raspravu i mislim da ćemo to uraditi i ove godine.».
Istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da su Amerikanci podeljeni oko pitanja unutrašnjeg programa prisluškivanja. Mnogi pravni stručnjaci veruju da će o tome na kraju rešavati sudovi, a najverovatnije Vrhovni sud Sjedinjenih Država.