U Njujorku je danas održana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu. Redovan tromesečni izveštaj o stanju na Kosovu podneo je šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, a sednici je, prvi put od uspostavljanja UNMIK-a, prisustvovao i predsednik Srbije. Boris Tadić je Savetu bezbednosti predstavio platformu pregovaračkog tima za Kosovo u kojoj se insistira na teritorijalnom integritetu Srbije.
Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen ocenio je da većinski narod na Kosovu ima pravo da očekuje da njegove aspiracije budu ispunjene u pregovorima o statusu Kosova, ali da isto tako manjine, koje su zauzvrat pretpele izolaciju i osvetu, imaju pravo da smatraju da će njihova gledišta biti pažljivo razmotrena. Jesen-Petersen je izjavio da proces pregovora o budućem statusu Kosova mora da se ubrza u cilju ostvarivanja političke bezbednosti, ali da će tempo procesa zavisiti od institucija i lidera Kosova, i njihove posvećenosti primeni standarda i izgradnji multi-etničkog društva.
"Standardi kao politički priritet ne mogu biti zamenjeni statusom. Simbolični gestovi, mada jesu važni - nisu dovoljni. Aktivnosti moraju da budu suštinske i obziljne, i moraju da traju", rekao je Jesen-Petersen i dodao da je decentralizacija samo jedno do područja gde je važno da se obrati pažnja na kosovske Srbe.
"Albancima status daje nadu, ali Srbima to budi strah. Svaki napor da se smanje strahovi kosovskih Srba je najbolji način je da se oni direktno uključe u kosovske institicije. Nastavak odbijanja ne poboljšava njihov položaj, već povećava političku izolaciju", naglasio je šef UNMIK-a.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je SCG, prihvativši stav Saveta bezbednosti da pregovori o budućem statusu Kosova otpočnu uprkos tome što standardi "ni izdaleka nisu ispunjeni", pokazala spremnost da traga za sporazumnim rešenjem. On je istakao da Beograd za rešenje kosovskog pitanja nudi politički kompromis, bez jednostrane promene međunarodnih granica i političke destabilizacije.
"Takav pristup Beograda Albancima na Kosovu omogućava široku autonomiju, koja će ih će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd, pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini. Sporazumno rešenje do koga bi se došlo na ovaj način bilo bi medjunarodno garantovano i, posle isteka određenog perioda od, recimo 20 godina, ono bi se ponovo našlo za pregovaračkim stolom”, istakao je Tadić.
Predsednik Srbije je dodao da se konkretne pojedinosti takvog rešenja mogu naći tek u direktnim pregovorima dveju strana. On je naglasio da je demokratska Srbija spremna za takve pregovore i da će učiniti sve da oni uspeju, štiteći svoje legitimne interese i istovremeno uvažavajući legitimne interese drugih.
U svom izlaganju predsednik Tadić je poseban naglasak stavio na težak položaj interno raseljenih sa Kosova i stanovnika srpskih enklava na Kosovu. On je poručio da prava kosovskih Srba ne mogu da budu predmet trgovine izmedju Beograda i Prištine i upozorio da bi posmatranje Kosova kao jedinstvenog slučaja bilo opasno i politički "kratkovido", s obzirom na etničke grupe u drugim državama koje traže svoju nezavisnost.
Stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti Andrej Denisov ocenio je da bi osnova za definisanje budućeg statusa Kosova trebalo bi da bude princip "postepenosti", a da dogovor mora da bude prihvatljiv i za Beograd i Prištinu, da mora da bude u skladu sa rezolucijom 1244 i da ga mora podržati nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema njegovim rečima, Moskva je svesna da će rešenje kosovskog pitanja imati "univerzalni karakter" i uticati na situaciju u drugim konfliktnim područjima u svetu. On je dodao da Rusija, međutim, očekuje da to rešenje neće stvoriti negativan presedan u rešavanju međunarodnih kriza.
Ambasador SAD u UN, Džon Bolton, pozvao je sve strane da budu realistične u očekivanjima mogućeg ishoda.
"Nezavisnost je mogući ishod. Bilo koje rešenje statusa mora da bude prihvatljivo za narod Kosova", rekao je Bolton i dodao da se mora imati na umu da nasilni raspad Jugoslavije, etničko čišćenje i humanitarna kriza 1999, te produženi period medjunarodne administracije na osnovu Rezolucije 1244. Kosovo čine veoma specifičnim slučajem.
Sednici je kao posmatrač prisustvovao i premijer Kosova Bajram Kosumi, koji se nalazio u delegaciji šefa UNMIK-a. Bio je to prvi put da je sastanku SB prisustvovao neki predstavnik privremenih kosovskih institucija.